Izvor: Politika, 27.Jun.2011, 23:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slovenija i Srbija od JU do EU
U Srbiji se, „samo” dvadesetak godina kasnije u odnosu na Sloveniju, može čuti „Evropa sada (Evropa zdaj)”.
Zašto je demokratizacija u Sloveniji bila uspešna i zašto je ona prva država iz bivše Jugoslavije koja je ušla u EU? Dvadeset godina slovenačke državnosti su istovremeno period tumaranja Srbije od SRJ, preko SCG do današnje neomeđene države. Posle zajedničkog života u Kraljevini SHS >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i SFRJ, Slovenija i Srbija su se među prvima razišle, da bi danas uspostavile verovatno najbolje odnose među bivšim jugoslovenskim republikama.
Pluralizacija ovih društava tekla je različito. Politički pluralizam u Sloveniji je nastao na kritici komunizma i na ideji nezavisne i suverene države. Umesto višepartizma, politička elita u Srbiji zalagala se za „nestranački pluralizam”. Do smene režima u Sloveniji došlo je 1990. pobedom DEMOS-a, a u Srbiji tek 2000. pobedom DOS-a. I DEMOS i DOS su se raspali po ostvarivanju svojih glavnih ciljeva. DEMOS nakon referenduma, nacionalne nezavisnosti i novog ustava. DOS se raspao nedugo nakon političkih promena.
Civilno društvo, koje je u Jugoslaviju i došlo preko Slovenije, počelo je sa zahtevima za građanskim pravima i slobodama i demokratizacijom, a nastavilo sa procesom izgradnje države i samostalnosti Slovenije. U javnom životu stvarana je optimalna klima za promene delovanjem alternativnih pokreta i organizacija. Predstavnici civilnog društva, najpre su delovali u opoziciji, ali su se ubrzo našli i u samim strukturama moći.Sa druge strane, civilno društvo u Srbiji je tokom devedesetih bilo „potisnuto” i „pritisnuto”. U drugoj polovini devedesetih došlo do obračuna sa njim i kažnjavanja novinara, medija i univerzitetskih profesora. Politička elita Slovenije je razumela izazove promena i nije pribegavala represiji, već je tragala za kompromisima. Iako se radi o kontinuitetu političke elite, ona je bila posvećena demokratizaciji. Pod vođstvom Kučana reformisani SK igrao je na dve ključne karte – nacionalnu na spoljnopolitičkom planu i liberalnu na unutarpolitičkom. U Srbiji je obrnut slučaj. Milošević je više energije trošio na očuvanje komunizma i Jugoslavije nego na demokratizacijuSrbije. Smatra se da se demokratizacija u Istočnoj Evropi brže odvijala u zemljama sa manjim etničkim podelama a sporije u dublje podeljenim društvima. Slovenija je nacionalno homogeno društvo i nije imala svoje Kosovo, jug Srbije i Sandžak. Sloveniji je odsustvo rata, osim „desetodnevnog” sa delom JNA na teritoriji Slovenije (1991), olakšalo demokratizaciju. Srbija je bila involvirana u konfliktena području bivše Jugoslavije, pomažući Srbima koji su tamo živeli. Kulminacija je bio sukob na Kosovu i intervencija NATO-a 1999. godine. U Sloveniji se demokratska tranzicija odvijala u neuporedivo boljim socijalno-ekonomskim uslovima. Za razliku od Srbije, Slovenija je bila najrazvijenija republika u bivšoj Jugoslaviji. Pozitivnom toku demokratizacije pomogla je i blagovremena konstitucionalizacija. U Sloveniji su najpre usvojeni amandmani na Ustav 1989. godine, a potom i Ustav 1991. godine. U Srbiji je Ustav 1990. usvojen pre višepartijskih izbora. Nakon promena 2000. propuštena je konstitucionalna šansa,a Ustav iz 2006. je već biozreo da se menja. U Sloveniji su demokratske promene praćene širokim konsenzusom glavnih političkih aktera o otcepljenju i učlanjenju u EU i NATO. Na referendumu za ulazak u EU glasalo je 89,61 odsto građana, a za ulazak u NATO 66,02 odsto (2004). U Srbiji ne samo da toga nije bilo, već i danas ima stranaka koje smatraju da „Evropa ima alternativu”. Konsolidaciji demokratije u Sloveniji doprineo je i proces evropeizacije. Na tom putu, Slovenija je imala podršku važnih država Zapadne Evrope, što se pokazalo ranim priznanjem nezavisnosti – Nemačka u decembru (1991), Vatikan i EU u januaru, ali i Rusija u februaru (1992). Sa druge strane, Srbija je od 1992. do kraja devedesetih bila pod sankcijama UN. U međusobnim ekonomskim odnosima ove dve države postoji disbalans. Investicije Slovenije u Srbiji su oko trimilijarde evra, a srpske investicije u Sloveniji oko 46 miliona evra. Politički odnosi su u usponu, ako se izuzmu povremene „pridike” Jelka Kacina.
I Slovenija je imala neke tranzicijske dileme, ali za razliku od Srbije njena demokratija je konsolidovana a delotvorna slovenačka država iako ima svoje probleme deli sudbinu evropskih država a ne zapadnog Balkana (bivša Jugoslavija minus Slovenija plus Albanija),koje tim problemima tek teže. U Srbiji se „samo” dvadesetak godina kasnije, u odnosu na Sloveniju može čuti „Evropa sada (Evropa zdaj)”.
vanredni profesor Fakulteta političkih nauka
Slaviša Orlović
objavljeno: 28.06.2011.
