Izvor: RTS, 22.Sep.2012, 11:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slovenačka cena za Hrvatsku?
Spor Hrvatske i Slovenije oko Ljubljanske banke ponovo je tema u Briselu. Slovenački zvaničnici poručuju da bez rešenja spora nema ratifikacije Ugovora o pristupanju Hrvatske EU, piše portal "EUobzerver". Evropski zvaničnici žele da ostanu po strani.
Problem Ljubljanske banke i spor između Hrvatske i Slovenije o tom pitanju ponovo je tema u Briselu iako institucije Evropske unije žele, po svaku >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << cenu, da ostanu po strani i tretiraju ga isključivo kao bilateralno pitanje, piše zagrebački Jutarnji list.
Internet portal EUobzerver, koji je izuzetno čitan među evropskim zvaničnicima, objavio je tekst u kojem piše da Slovenija želi da "naplati" ulazak Hrvatske u EU.
Taj tekst pod naslovom "Slovenija postavila cenu od 172 miliona evra za članstvo Hrvatske u EU" citira slovenačke zvaničnike iz vlade i parlamenta, koji kažu da bez rešenja spora oko Nove ljubljanske banke neće biti moguća ratifikacija Ugovora o pristupanju Hrvatske u EU.
U tekstu se citiraju i reči evropskih zvaničnika. "Niko u EU ne voli kada se stvari vezane za Uniju povezuju sa bilateralnim problemima. Ako bi to svako činio to bi bacilo bi senku na celo proširenje. Svako bi mogao da iz vreće izvuče nešto protiv svojih suseda i to bi onda zatrovalo atmosferu" citira EUobserver jednog zvaničnika EU.
Međutim, pojedini evropski zvaničnici rekli su Jutarnjem listu da o slučaju Ljubljanske banke nemaju da kažu ništa novo jer je to isključivo bilateralno pitanje Hrvatske i Slovenije. Kao takvo, ne bi ga trebalo vezivati za proces proširenja EU.
Pojedine diplomate rekle su zagrebačkom dnevniku da Slovenija verovatno želi da izvrši dodatan pritisak na Hrvatsku, ali ipak ne očekuju da će zaista blokirati hrvatski ulazak u EU.
"To bi za Sloveniju bilo ravno katastrofi, sa dugoročnim posledicama koje bi bile mnogo veće od novca, jer se ugled i saradnja unutar EU ne mogu meriti novcem, koliko god da je on ovih dana bitan. Bilo bi to loše i za samu EU", rekao je jedan diplomata EU Jutarnjem listu.
Iz diplomatskih krugova EU se čuje da su neke "važne države" sugerisale Sloveniji da već sada započne proceduru ratifikacije hrvatskog pristupnog Ugovora.
Isti izvori navode da će pritisak na Sloveniju biti još veći nakon 10. oktobra kada se objavi izveštaj o monitoringu za Hrvatsku jer će nakon toga gotovo sve države koje to još nisu učinile ili završiti proceduru ratifikacije ili će ona biti u završnici.
Nemačka je već započela tu proceduru, Velika Britanija i Francuska će takođe to učiniti nakon izveštaja, u Holandiji se ne očekuju problemi ako izveštaj Komisije bude pozitivan, a 14 država članica je već završilo proceduru ratifikacije.
Zato u EU kažu da bi za Sloveniju bilo dobro da što pre počne formalnu proceduru jer za nju nije dobro da ostane poslednja u tom procesu, piše Jutarnji list.
U vreme bivše Jugoslavije oko 130 hiljda hrvatskih građana imalo je otvorene štedne račune u Ljubljanskoj banci. Nakon raspada Jugoslavije banka je likvidirana, a njena naslednica - Nova ljubljanska banka je, prema teritorijalnom principu, priznala štedne uloge samo slovenačkih štediša.
Naime, Slovenija je posebnim Ustavnim zakonom početkom devedesetih godina zabranila isplatu štednje štedišama iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, pa je deo tih štediša preneo potraživanja na dve velike i više manjih hrvatskih banaka.
Hrvatske banke traže sada taj novac od Slovenaca, a Slovenci odbijaju i tvrde da je sve to deo sukcesije bivše Jugoslavije. U Zagrebu su to do sada odlučno odbijali. Hrvatska od Slovenije potražuje oko 172 miliona evra, koliko, prema njihovim iznosima, iznozi dug prema hrvatskim štedišama.
Grupa hrvatskih štediša je 2004. godine tužila banku na Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, ali je 2008. sud odbacio tužbu.
