Izvor: B92, 06.Dec.2011, 20:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slovačka i Poljska za reforme
Bratislava/Varšava -- Poljska i slovačka će podržati predloge Nemačke i Francuske za rešenje dužničke krize koje znače pooštravanje budžetske discipline članica.
Poljska, koja do kraja ove godine predsedava Evropskom unijom, podržaće svaku meru za spasavanje evrozone, iako nije njen član, izjavio je danas poljski premijer Donald Tusk.
"Važno je da se ponovo uspostavi kredibilitet evrozone. To se može učiniti putem novog osnivačkog sporazuma, čemu dajemo prednost, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ili putem nekog integracionog sporazuma, što je manje pogodno, ali se može brže ostvariti", ukazao je Tusk.
On je, međutim, insistirao na tome da bilo kakvo rešenje "ne bi trebalo da isključi zemlje van evrozone koje žele da učestvuju u tom procesu".
Mada se Poljska, sa 38 miliona stanovnika, obavezala da će pristupiti regionu jedinstvene valute u okviru sporazuma iz 2004. o ulasku u Evropsku uniju, ona je saopštila da će ispuniti sve makroekonomske kriterijume za ulazak u zonu evra do 2015. Varšava, međutim, insistira na tome da dugotrajno rešenje za dužničku krizu u evrozoni mora da bude nađeno pre njenog ulaska u taj monetarni blok, prenela je agencija AFP.
Tusk je rekao da su dugoročna rešenja koja su u ponedeljak predložili predsednik Francuske Nikola Srakozi i nemačka kancelarka Angela Merkel "u skladu sa poljskim predlozima". Merkelova i Sarkozi su predložili uvođenje automatskih sankcija protiv onih članica EU, čiji godišnji budžetski deficiti premašuju cilj od tri odsto bruto domaćeg proizvoda koji je preciziran u Sporazumu EU iz Mastrihta.
Tusk je prošle sedmice pozvao na "hitnu izmenu sporazuma EU, bez neproduktivnih debata". On se takođe založio za jačanje uloge Evropske centralne banke i Evropske komisije, u skladu s izmenama sporazuma EU koje Poljska prelaže.
Mada nije članica 17-člane zone evra, Poljska, kako je ponovio Tusk, želi da učestvuje na sastancima te monetarne unije kao posmatrač sa ciljem "zaštite integriteta EU".
"Mi želimo da uđemo u evrozonu, ali samo kada ona bude obnovljena na ubedljiv način", izjavio je danas poljski ministar finansija Jacek Rostovski.
Jedno prošlonedeljno ispitivanje je pokazalo da se gotovo tri četvrtine Poljaka protivi uvođenju evra koji se bori da preživi dužničku krizu.
Slovačka daje glas Nemačkom i Francuskom planu
Slovačka premijerka Iveta Radičova i ministar finansija Ivan Mikloš na samit Evropske unije 8. i 9. decembra u Briselu idu da podrže plan reformi Nemačke i Francuske.
Odbor za evropske poslove slovačkog parlamenta premijerki je dao jasan mandat da te predloge podrži, a referendum u Slovačkoj došao bi u ozbir samo ukoliko bi se lideri na samitu dogovorili o zaista radikalnim izmenama Lisabonskog sporazuma.
Ministar Mikloš naglasio je da bi odbijanje predloga Evropske komisije za samit i mera Berlina i Pariza značilo u stvari kraj evra.
"Kazati ne znači da smo završili. Ne govorim tu o nekoj zamišljenoj valuti, govorim o našoj valuti u kojoj slovački gradjani drže svu svoju uštedu. Govorimo o takvom padu BDP-a da to ni ne umemo da zamislimo", kazao je danas poslanicima Mikloš.
Ministar je podsetio da je 2008. godine kriza jedne velike investicione banke u SAD za Slovačku značila gubitak 140.000 radnih mesta. On je upozorio i da može da se desi da te mere koje predlažu EK, francuski predsednik Nikola Sarkozi i nemačka kancelarka Angela Merkel ne budu dovoljne, te da će tržišta reagovati tek na to ako se omogući Evropskoj centralnoj banci da izdaje evropske obveznice.
Naglašavajući koliko je situacija kritična, Mikloš je rekao da premijerka Radičova na samitu ne bi trebalo u ime Slovačke da bezuslovno insistira da u taj paket mera udju i one važne za Slovačku - da se za spas evra obezbedi i učešće privatnog kapitala.
Mračni scenario kako bi se raspad evrozone i kraj evra odrazio na privredu objavljen je i u susednoj Češkoj, koja za razliku od Slovačke nije član evrozone.
"Češku u slučaju raspada evrozone čeka neprijatan šok koji ne može da izbegne. Nagli pad BDP-a i porast nezaposlenosti doneli bi osetno smanjenje životnog standarda i pogoršanje fiskalne stabilnosti Češke", kazao je jedan od autora studije koju je objavila češka nevladina organizacija IDEA Vilem Semerak.
Prema toj studiji raspad zone prouzrokovao bi privredni pad od 4,5 odsto, porast nezaposlenosti na 11 odsto i skoro udvostručio deficit javnih finansija na četiri milijarde evra.
Čak i kada bi samo članica sa najviše problema, Grčka, napustila evrozonu to bi, po proceni autora studije, značilo recesiju i privredni pad od 2,5 odsto.
Ako evrozona preživi sadašnju krizu studija govori u prilog prelaska Češke na evro i to čak u onoj užoj grupi u evrozoni.
