Izvor: Politika, 24.Maj.2014, 14:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slom holandskih evroskeptika
Proevropske snage pobedile u Holandiji, ali je zato u Velikoj Britaniji trijumfovala anti-EU stranka Najdžela Faraža
Dok je anti-EU i antiimigrantski nastrojeni Najdžel Faraž uspeo da na evropskim izborima u Velikoj Britaniji „ukrade” birače i konzervativcima i laburistima, njegov holandski „brat po anti-EU oružju” Gert Vilders doživeo je slom. Zvanični rezultati će biti saopšteni tek 25. maja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uveče, kada se završi izborni proces u svih 28 država članica Evropske unije, ali su agencije za istraživanje javnog mnjenja anketirale ljude koji su izašli na birališta i utvrdile da je Vildersova Partija za slobodu tek četvrta po broju glasova.
„Ipsosova” anketa na biralištima u Holandiji prognozira da su najviše glasova dobile proevropske stranke – centristička stranka D-66 (15,6 odsto), Hrišćansko-demokratska partija CDA (15,2 odsto) i Liberali premijera Marka Rutea (12,3 odsto). Vildersovi „slobodari” su osvojili 12,2 odsto glasova, što za njih predstavlja težak poraz, jer su 2009. na izborima za Evropski parlament osvojili 17 odsto glasova.
„Rezultati su razočaravajući”, rekao je Vilders, kriveći za neuspeh nisku izlaznost birača, iako je ona bila oko 35 odsto – što je neznatno manje nego pre pet godina. „Holandija nije postala više proevropska zato što su dva od tri Holanđanina ostala kod kuće.”
Nasuprot Vildersu, lider poslaničke grupe D-66 u holandskom parlamentu Aleksandar Pehtold je rekao da je „Holandija ubedljivo glasala za Evropu”.
Prema oceni holandskih analitičara, Vildersov neuspeh je plod velike nezainteresovanosti holandskih evroskeptika, dok su zagovornici politike saradnje u okviru EU izašli u velikom broju na birališta u Holandiji koja u Evropskom parlamentu ima 26 od ukupno 751 poslanika.
U svakom slučaju, Vildersu nije pomoglo ni to što je pokušao u kampanji da se distancira od kontroverznih izjava svojih ultradesničarskih partnera u Evropskoj slobodarskoj alijansi, kao što je u Francuskoj Nacionalni front Marin le Pen. Njen otac i osnivač stranke Žan Mari le Pen početkom ove nedelje je izjavio da bi virus ebole mogao u Evropi da reši „problem” afričkih imigranata.
„Ne slažem se s tim. Smatram da je to suluda primedba”, rekao je Vilders, koji je poznat po svojim antiislamskim izjavama u kojim je poredio islam sa fašizmom, a proroka Muhameda sa varvarinom.
To distanciranje mu nije pomoglo da osvoji više glasova, ali zato njegovom britanskom kolegi Faražu ništa nije naškodilo što je u predizbornoj kampanji Britaniju zasuo, ne samo anti-EU parolama, već pre svega antiimigrantskim i rasističkim porukama.
Faražova Partija za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva je, prema anketama, izbila na prvo mesto po broju dobijenih glasova – i to rekordnih 27 odsto, pri čemu je iza nje opoziciona Laburistička partija Eda Milibanda (26 odsto), dok je tek na trećem mestu Konzervativna stranka premijera Dejvida Kamerona (22 odsto), a daleko iza njih proevropska Liberal-demokratska stranka (devet odsto).
Faraž je pridobio podršku birača sve tri vodeće stranke, odnosno i levice i desnice, i to zahvaljujući maloj izlaznosti od 37 odsto, ali i velikom nezadovoljstvu građana zbog nesposobnosti političara da izvrše promene, naročito u oblasti imigracione politike. Prema mišljenju većine Britanaca problem integracije imigranata je veliki, a Faraž je u svojoj kampanji, prepunoj rasističkih poruka, zaigrao baš na tu „kartu”. To mu je omogućilo i da osvoji značajan uspeh i na lokalnim izborima u Engleskoj, koji su održani uporedo sa evropskim.
Kameron je svojevremeno izjavio da je UKIP stranka „ekscentrika, ludaka i rasista”, međutim Faraž tvrdi da njegova partija nije rasistička i obećao je da će na minulim evropskim i lokalnim izborima izazvati „politički zemljotres” u Velikoj Britaniji. To je i uspeo jer je ostvario veliki uspeh u opštinama u kojima tradicionalno pobeđuju Kameronovi torijevci, kao što je Eseks na jugoistoku Engleske, ali i u tradicionalnim uporištima Milibandovih laburista, poput Roderama i Birmingema.
Prema dosad izbrojanim glasovima, UKIP još nije osvojio apsolutnu pobedu ni u jednoj engleskoj opštini, ali je sasvim sigurno, kako kaže Faraž, postao „ozbiljan igrač” za britanske parlamentarne izbore sledeće godine.
Prema svemu sudeći, uspeh UKIP-a predstavlja ogroman udar na postojeći britanski dvoipopartijski parlamentarni sistem u kojem vlast dobija jedna od dve vodeće partije (torijevci i laburisti), dok je treća (liberal-demokrate) eventualno ulazila u vladajuću koaliciju kao svojevrsni teg na vagi. Sada se u taj dvoipopartijski sistem ubacuje četvrta stranka, čiji bi uspeh sledeće godine mogao da ugrozi Kameronovu pobedu 2015. Štaviše, ovo će naterati Kamerona da pooštri pristup prema Briselu i da dokaže evroskeptičnim Britancima da zaista, pod uslovom da 2015. zadrži vlast, namerava da promeni odnose Velike Britanije sa EU i do kraja 2017. raspiše referendum o ostanku Britanije u EU.
Nenad Radičević
objavljeno: 24.05.2014.
