Izvor: B92, 17.Jun.2011, 07:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Slobinu kuću" vratiti vlasnicima
Beograd -- Sudska odluka po kojoj se vila na Dedinju oduzima porodici Milošević dala je tračak nade ljudima koji godinama iščekuju donošenje zakona o restituciji
Sa ovom presudom poklopile su se i najave Vlade Srbije da će zakon o restituciji biti usvojen ubrzano, zbog pritisaka koji stižu iz Evropske unije.
Zemljište u Tolstojevoj 33, koje je Milošević pripojio prostoru u Užičkoj 34, nekada je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pripadalo sestrama Gece Kona.
Većina kuća na Dedinju je oteta posle Drugog svetskog rata, a među njima je i dom kneginje Jelisavete Karađorđević, koja polaže pravo na vilu u Užičkoj 1, gde je trenutno smeštena ambasada Crne Gore.
Vrednost imovine 221 milijarda evra?!
Liga za zaštitu privatne svojine kaže da je za oduzetu imovinu potrebno napraviti kompenzaciju novcem iz državnog fonda. Ako u državnoj kasi nema dovoljno novca, postoji predlog za formiranje Državnog investicionog fonda za restituciju, koji bi ulagao u izgradnju nepokretnosti. Od tog novca bi se gradili stanovi, koji bi bili dodeljeni vlasnicima čije su kuće srušene. Prema podacima iz 2007. godine, na adresu Direkcije za imovinu stiglo je 78.000 zahteva za vraćanje imovine, a taj broj je bar trostruko veći. Tada se u javnosti mogla čuti i suma koju država, u nekretninama ili kompenzacijom, treba da vrati starim vlasnicima - 221 milijarda evra.
"Svako ko je ukrao ili oteo nekome kuću treba da je vrati. Kuća koju sada koristi ambasada Crne Gore je u vlasništvu države Srbije i naravno da bih bila srećna da mi se vrati", kaže Jelisaveta Karađorđević.
Ona napominje da u stanu u kojem živi ne može da primi unuke koje bi volela da viđa češće, kao ni ćerku i sina, koje bi rado dovela da uče srpski. "Ne gajim puno nade. Oni to obećavaju svake godine. Naša omiljena reč je 'polako', a to polako može da znači i 50 godina", kaže Jelisaveta Karađorđević.
Kneginja kaže da je suočavanje sa istinom najteži srpski problem i umesto da idemo napred, vrtimo se ukrug.
Dragana Milovanović, predsednica Lige za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava, kaže da je na sastanku sa Božidarom Đelićem bilo govora o usvajanju zakona o restituciji, a najavljena je i javna rasprava kako bi se cela procedura ubrzala. Međutim, problem je u tome što još ne postoji ni nacrt zakona na osnovu kojeg bi rasprava mogla da bude pokrenuta.
"Sastanak je bio održan u Narodnoj skupštini, u okviru foruma pod nazivom 'Ispravljanje istorijske nepravde'. Ne verujem da će uraditi ono što mi zahtevamo, a to je naturalna restitucija, vraćanje imovine koja nam je oduzeta", procenjuje Dragana Milovanović.
Ona ističe da je za vlasnike oduzete imovine neprihvatljivo da država „prebije" dug prema starim vlasnicima pomoću obveznica, koje bi bile naplaćene ko zna kada, a to ni Evropska unija ne bi prihvatila.
"Imovina koju je iz raznih razloga nemoguće vratiti država bi morala da nadoknadi iz svojih fondova. Podsećam da je Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama u primeni od 2006. godine. Ako postoji pravo za određenu grupu građana, u ovom slučaju predstavnike crkve, ona mora da važi za sve, pa i za nas", govori Dragana Milovanović.
Pored upornog odbijanja da usvoji zakon, država je napravila i druge propuste, kao što je loša evidencija objekata koji su oteti. Milovanovićeva procenjuje da sam proces restitucije ne bi bio preveliki teret za državu jer je samo 20 do 30 odsto naslednika otete imovine još živo, dok bi jedini već trošak bio odvojen za rad Agencije za restituciju.
