Izvor: Danas, 04.Jan.2015, 23:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sledi nam stabilizacija kursa
Beograd - Tokom 2015. godine doći do postepene stabilizacije kursa dinara zbog smanjene fiskalne neizvesnosti (usled donošenja budžeta i konačnog dogovora s MMF-om), aktivnih mera NBS-a, postepenog oporavka domaće ekonomije i delimično jače potražnje za srpskim izvoznim proizvodima u zemljama EU - navodi se u upravo objavljenom izveštaju istraživačkog tima Erste banke.
„Dinar je u decembru pao na istorijski >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << nizak nivo, sa srednjim kursom iznad 122 dinara za evro. Takav gubitak vrednosti je posledica kombinacije lokalnih i međunarodnih faktora. S jedne strane, tu je višemesečna fiskalna neizvesnost vezana za donošenje budžeta i zaključenje aranžmana s MMF-om, zatim razduživanje i isplate dividendi bankarskog sektora, kao i povećan uvoz energenata nakon izbijanja majskih poplava. Neki od osnovnih inostranih faktora su slabija potražnja u zemljama EU i Rusije, što je negativno uticalo na izvoz srpskih proizvoda, kao i veća neizvesnost na međunarodnim finansijskim tržištima koja izaziva odliv ili slabiji priliv kapitala u zemlje u razvoju“, navode analitičari Erstea.
U ovoj banci u narednoj godini očekuju da pažnja javnosti bude usmerena ka zaključivanju aranžmana iz predostrožnosti sa MMF-om i početku fiskalne konsolidacije. Sporazum bi, kako veruju, trebalo da donese kredibilitet i tehničku podršku paketu vlade za fiskalnu konsolidaciju, čiji je cilj smanjenje deficita sa skoro osam odsto BDP-a na 4,6 odsto BDP-a u 2016. godini.
„Politički najkritičniji deo programa predstavlja plan restrukturiranja državnih preduzeća (snižavanje subvencija, viškovi zaposlenih i privatizacija). Pokretanje ovog procesa će biti pravi test za politiku. Međutim, s obzirom na pogoršanje ekonomske perspektive, krhko tržište rada i slabe socijalne uslove, smatramo da na tom putu svakako postoje rizici po realizaciju programa“, ocenjuju u Ersteu.
Po pitanju inflacije, analitičari očekuju njeno vraćanje u okvire cilja od četiri plus-minus 1,5 odsto, „negde do kraja prve polovine 2015. godine“ pod uticajem prestanka delovanja efekata niskih cena hrane, niske baze u 2014. godini i slabijeg kursa dinara „koji će pozitivno delovati na cene uvoznih proizvoda“.
Kada se radi o celoj centralnoj i istočnoj Evropi, Erste očekuje da bi region trebalo da bude u stanju da od tri do šest meseci izdrži obustavu isporuke prirodnog gasa preko Ukrajine.
„Opadanje tražnje u Ukrajini i Rusiji umanjilo je rast izvoza za oko jedan procentni poen, ali nije imalo vidljivog uticaja na dinamiku rasta u regionu CIE, koji profitira od početka pokretanja domaće tražnje. Ukoliko bi trenutno niska cena nafte ostala na tim nivoima duže vreme, povećala bi lokalnu kupovnu moć i potpomogla domaću tražnju, što ima pozitivan uticaj na globalni ekonomski rast. Međutim, to očigledno ublažava efekat na inflaciju, zbog čega bi monetarna politika trebalo da nastavi da pruža podršku“, ocenio je Fric Mostbok, rukovodilac istraživačkog tima Erste grupe.
Prema prognozama, prosečna stopa rasta u 2015. godini u CIE biće 2,5 odsto nasuprot 1,1 odsto u evrozoni. Period drastične fiskalne konsolidacije i razduživanja je završen, „sa izuzetkom Hrvatske i Srbije, jer će kasnija finansijska konsolidacija i dalje biti kočnica za te dve ekonomije“.
„Sa rastom BDP-a od 3,1 odsto u 2015. godini, Poljska bi trebalo da petu godinu uzastopno ostane ekonomija sa najbržim rastom u CIE. Češka će imati rast od 2,4 odsto, Mađarska 2,3 procenta, a Slovačka 2,5“, dodaje se u analizi.
