Izvor: Politika, 09.Nov.2012, 13:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slatine nisu industrijske zone
Evropska unija zahteva da slana staništa budu stavljena pod strogu zaštitu, a kod nas se takvo zemljište smatra bezvrednim
Slatine su najbolje očuvana kopnena staništa živog sveta u Vojvodini. Sva ostala su u velikoj meri upropašćena poljoprivredom i šumarstvom. One su sačuvane zahvaljujući velikom procentu soli koja ih čini nepodobnim za uzgoj kultura kakve se koriste u ishrani ljudi. Iako su prezasićene >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << solju, na slatinama uspevaju neke otpornije vrste biljaka koje stoci ne škode, pa se koriste kao pašnjaci. Tako je za ispašu dobijena lepa površina koja zauzima negde između 10 i 13 odsto poljoprivrednog zemljišta u pokrajini, odnosno između 110.000 i 120.000 hektara.
Mogli bismo da se pohvalimo kako smo uspeli da sve resurse iskoristimo za neku svrhu, ali teško da bi nas Evropska unija pohvalila za tu snalažljivost. Naime, na slatinama se nalaze i veoma specifične biljne i životinjske vrste, kakve se malo gde mogu naći, i zbog toga je i njih i slana jezera EU proglasila za staništa koja se prioritetno moraju staviti pod zaštitu. Taj status dozvoljava ispašu, ali u mnogo manjoj meri nego što je kod nas slučaj, kao što i zabranjuje ideju da slatine, kako su to naše institucije isplanirale, posluže za trase saobraćajnica i kanala ili izgradnju industrijskih zona.
– Od tih područja kod nas je samo Slano Kopovo zaštićeno kao specijalni rezervat prirode. Sve ostale slatine su klasifikovane kao livade i pašnjaci. Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je pre nekoliko godina podneo Ministarstvu životne sredine predlog, sa kompletnim obrazloženjem, da se Pašnjaci velike droplje znatno prošire i da jezero Rusanda bude stavljeno pod zaštitu kao rezervat prirode, ali odgovor nikada nismo dobili. Zabrinjavajuće je to što slatine država tretira kao bezvredno zemljište, iako su studije pokazale da tamo živi mnoštvo ugroženih vrsta kojima su to jedina staništa u Srbiji, kao i mnogi relikti. Od biljaka, to su caklenjača, panonska jurčica, slatinska palamida, a među pticama dobri primeri su modrovrana i siva vetruška – kaže Marko Tucakov, iz pokrajinskog zavoda.
Pošto ta područja nisu zaštićena i njihovo zemljište se smatra bezvrednim, a pripada državi, pa za njega nije neophodno plaćati eksproprijaciju, preko slatina su viđene rute magistrala, obilaznica, regionalnih puteva, melioracionih kanala, kao i lokalne i regionalne deponije, industrijske zone, tehnološki parkovi, aerodromi, solarne elektrane i ribnjaci. Dok se čeka da ga saobraćajnice i ostala infrastruktura „pregaze”, to zemljište se već truje, jer ga lokalne zajednice koriste kao divlja smetlišta.
– Ispaša takođe ugrožava slatine, jer one nisu dovoljno kvalitetno zemljište da proizvedu mnogo hrane za stoku, pa su njihovi delovi već ogoljeni i zato ih sada erozija upropašćava. Usled klimatskih promena, slatine se i rasoljavaju, so se spira u dublje slojeve. Ali, slatine mogu da pomire i ekološke standarde i komercijalne interese. Ispaša nije, po evropskim normama, potpuno zabranjena, ali se na hektar ne sme dovoditi više od jednog i po grla, umesto šest, kao što se sada kod nas radi na pojedinim mestima u banatskom Potisju – objašnjava Tucakov.
Vojvođanski zavod za zaštitu prirode je pokušavao da o ovim problemima razgovara sa ustanovama koje su izrađivale prostorne planove i planirale drumove preko slatina, ali one nisu pokazale mnogo želje za kompromisom, navodi Tucakov. U novom sazivu Ministarstva životne sredine, na ovu temu kažu samo da ona nije više u njihovoj nadležnosti, već je u delokrugu Ministarstva prirodnih resursa. U resoru Milana Bačevića, međutim, objašnjavaju da su oni zaduženi za upravljanje zaštićenim područjima, dok bi u Ministarstvu životne sredine trebalo tražiti odgovor na pitanje zašto slatine nisu zaštićene.
Nešto konkretniji su bili u Ministarstvu poljoprivrede. Tamo kažu da su nedavno sa kolegama iz resora životne sredine i zdravlja formirali radnu grupu za pripremu pravilnika o upravljanju zaštićenim područjima. Nakon što taj akt bude gotov, moći će se planirati i eventualne promene u trasama puteva i kanala koji bi trebalo da prođu preko slatina. Na pitanje da li bi bilo moguće ograničiti ispašu stoke na slatinama, u Ministarstvu poljoprivrede su „Politiku” ljubazno uputili na ministarstva životne sredine i prirodnih resursa.
V. Vukasović
objavljeno: 09.11.2012.
