Izvor: B92, 16.Jun.2010, 14:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slaba vajda od SSP-a
Beograd -- Primenjivanje SSP-a neće mnogo pomoći Srbiji u ovom trenutku, kažu ekonomisti.
Pozitivan efekat ratifikacije SSP-a izostaće zbog loše ekonomske situacije u zemljama EU.
Početak ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU predstavlja pozitivan signal za strane investitore, ali neće doprineti značajnijem rastu ulaganja u Srbiju niti bitnijem izvozu, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zbog loše ekonomske situacije u samoj Uniji, ocenjuju stručnjaci.
S druge strane, paketi mera fiskalne štednje, koje najavljuju i ugrožene zemlje EU i neke od najjačih ekonomija, znače da bi u slučaju oštrije štednje na starom kontinentu, srpski izvoz mogao da bude pogođen jer bi u tim zemljama manje uvozili, što bi za našu ekonomiju bilo veoma nepovoljno kada se zna da plasman robe na tržište EU čini čak 53,7 odsto ukupnog srpskog izvoza, prema podacima za prošlu godinu.
Vladimir Gligorov iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije upozorava da ne bi trebalo očekivati prevelike pozitivne efekte od procesa ratifikacije SSP-a, iako je istorijski posmatrano svaki korak ka EU u prošlosti značio bolju percepciju zemlje među investitorima.
"Pitanje je međutim koliko ratifikacija može pozitivno da utiče, s obzirom na ekonomsku situaciju koja ne pogoduje investicijama bilo gde, pa ni u Srbiji. Ali, iako u ovom trenutku ne bi trebalo očekivati velike promene, ako se situacija u evropskoj privredi i svetu poboljša, onda će ratifikacija biti plus za Srbiju, pošto investitori cene povećanje stabilosti i predvidljivost srpske politike, koji dolaze sa približavanjem EU”, kaže Gligorov za Danas.
Što se tiče fiskalnih reformi u EU, Gligorov ističe da u ovom trenutku nije do kraja jasno u kom pravcu te promene idu. Prema njegovim rečima, istina je da veliki broj zemalja razgleda određene programe fiskalne konsolidacije, ali to ni u jednom slučaju nisu programi koji imaju za cilj drastične kratkoročne mere.
"Više je reč o srednjeročnim planovima, kojima bi trebalo da se mere koje su iznuđene krizom, poput fiskalnih stimulansa, mera vezanih za održanje standarda ljudi s obzirom na rast nezaposlenosti i poreskih reformi, sada vrate unazad, odnosno da se ekonomija okrene u pravcu vraćanja javne potrošnje u normalne okvire. To će sigurno imati određene efekte na Srbiju”, objašnjava Gligorov.
Ovaj stručnjak dodaje da se to ne odnosi na Grčku, Irsku i Mađarsku gde cilj jeste velika fiskalna konsolidacija, ali da kod zemalja koje su glavni partneri Srbije reforme ne idu u tom pravcu.
Prokopijević: Bolje išta nego ništa
Direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević smatra da je bolje da ratifikacija SSP-a počne nego da ne počne, ali da će se pozitivni efekti, ako ih i bude, meriti jednocifrenim procentima.
"Da bi SSP stupio na snagu njega mora da ratifikuje svih 27 zemalja članica EU, a već sada se zna da bar jedna, Holandija, to neće učiniti dok se ne ispune poznati politički uslovi, tako da taj proces ne može da bude okončan. Ali, i pored toga, to je pozitivan signal, koji će, međutim, teško dovesti do nekih opipljivijih rezultata”, kaže Prokopijević.
Ovaj ekonomista naglašava da je za nerazvijenu Srbiju loša vest to što Evropi ne ide dobro i to ne samo zato što nam je EU glavni trgovinski partner i prognozira da bi u najboljem slučaju ovogodišnji rast u evrozoni mogao da bude oko nule, dok bi u najgorem moglo da dođe do velike ekonomske depresije.
"Trenutno ne znamo ni kakve će biti fiskalne mere protiv krize ni kakve će biti poreske reforme, niti su poznate dimenzije dužničke krize”, kaže Prokopijević za Danas i dodaje da se zato ne može ni sagledati ukupan efekat tih mera na srpski izvoz.
Profesor Megatrenda Vladimir Vučković smatra da bi u slučaju da evropske zemlje zaista uvedu strogu fiskalnu politiku, to automatski značilo manju potrošnju u tim zemljama, odnosno manji uvoz, što za Srbiju znači manji izvoz. On međutim, takođe podseća na postojanje mnogih žarišta u Evropi koja mogu dovesti do novog kriznog talasa, zbog čega kaže da je teško prognozirati kakvi će biti efekti evropskih kriznih mera na Srbiju.
Slično njemu i urednik portala ekonomija.org Goran Nikolić smatra da bi veće fiskalno stezanje u Evropi smanjilo tražnju i time srpski izvoz, „što je loše".
