Izvor: RTS, 07.Nov.2010, 08:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skok srpskog izvoza
Srpski izvoz u odnosu na prošlu godinu veći za petinu. Više od polovine proizvoda izvozimo u EU, a gotovo trećinu u zemlje CEFTA. Privrednici kažu da država mora više da stane uz izvoznike i poboljša konkurentnost domaćih proizvoda u inostranstvu.
Od januara do septembra, srpski izvoz veći je za petinu u odnosu na isti period prošle godine i iznosi 5,27 milijardi evra. Izvoz sada pokriva oko 60 odsto uvoza.
Privrednici kažu da država mora više >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da stane uz izvoznike i tako poboljša konkurentnost domaćih proizvoda u inostranstvu. U Ministarstvu ekonomije smatraju da se ekonomski napredak može ostvariti, pre svega novim investicijama.
Nameštaj kompanije "Jela" Jagodina može se naći od Slovenije do Makedonije. Izvoze i u Grčku, Češku, Mađarsku, Saudijsku Arabiju i Libiju. Kažu da se sve teže bore sa konkurencijom iz inostranstva, jer nisu u stanju da obezbede odloženo plaćanje na dugi rok.
"Trebalo bi da se obezbede neka sredstva iz kojih bi se finansirao izvoz. Da mi kao proizvođači dobijemo ta sredstva prilikom izvoza, čim pokažemo fakture da smo to izvezli. A kad budemo naplatili za 180 dana i budemo konkurentni na tržištu, onda ćemo ta sredstva i da vratimo državi", kaže Miroljub Radovanović, generalni direktor preduzeća "Jela" iz Jagodine.
U Ministarstvu ekonomije spremni su da finansijski podstiču izvoznike. Kako je budžet ograničen, napravljeni su prioriteti. Pored toga, država je rešila da dovede investitore, pokrene industriju i poveća izvoz.
"Dali smo apsolutni prioritet granama kao što su automobilska industrija, elektronika i informacione tehnologije, jer najviše robe uvozimo upravo u tim sektorima. Upravo u tim oblastima smo dali najveće podsticaje za dovođenje investitora", kaže Mlađan Dinkić ministar ekonomije.
Više od polovine proizvoda izvozimo u Evropsku uniju, a gotovo trećinu u zemlje CEFTA sporazuma.
"Trenutno srpski robni izvoz čini manje od četvrtine bruto domaćeg proizvoda, a za snažni ekonomski napredak potrebno je da do kraja sledeće decenije on dostigne polovinu BDP-a. U tom smislu, neophodni su napori na snažnijem rastu auto i elektro-industrije i pratećih delatnosti", kaže Goran Nikolić iz Centra za novu politiku.
Ekonomisti procenjuju da će veliki investitori pokrenuti prateću industriju, mala i srednja preduzeća, povećati zaposlenost i izvoz, što će građanima doneti kvalitetniji život i bolji standard.
