Izvor: S media, 23.Jun.2010, 20:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Siromaštvo stvara dubok jaz u EU
Gotovo polovina rumunskog stanovništva uz velike teškoće uspeva da pokrije osnovne troškove života, sudeći po najnovijim podacima Evropske komisije koji pokazuju duboke razlike u bogatstvu izmedju istočnih i zapadnih članica Evropske unije.
Uprkos tome što 27-očlana Unija predstavlja jedan od najbogatijih regiona sveta, unutar tog bloka postoje velike razlike u prihodima i siromaštvu, pri čemu mnoge >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << istočne članice, nekada bliske Sovjetskom Savezu, zaostaju za onima na zapadu, prenele su agencije.
Prema merilu Komisije za siromaštvo, 43 odsto od 21 milion Rumuna ove godine je bar jednom imalo teškoća da pokrije osnovne troškove, u poredjenju sa 17 odsto celokupnog stanovništva EU.
Nasuprot tome, samo sedam odsto Luksemburžana, Danaca i Austrijanaca našlo se u takvoj situaciji.
Luksemburg po bogatstvu prednjači u EU, s nominalnim prihodom od 100.000 dolara po stanovniku, dok je Rumunija, sa oko 8.000 dolara, blizu začelja. Ekonomska kriza je tu situaciju samo pogoršala.
"Sve je više i više Evropljana koji teško sastavljaju kraj s krajem", ukazao je komesar EU za zapošljavanje Laslo Andor prilikom objavljivanja tih pokazatelja.
Na pitanje da li stroge mere štednje koje preduzimaju članice EU radi suzbijanja dužničke krize povećavaju siromaštvo, Andor je odgovorio da je "pooštravanje, nažalost, u odredjenim periodima i u pojedinim zemljama deo finansijske i ekonomske krize".
Istraživanje je obavljeno sredinom maja, uz učešće 25.600 stanovnika svih članica EU.
Rumunija i Bugarska, dve najsiromašnije članice EU, pridružile su se tom bloku 2007, kada je on proširen na 27 članica.
Lideri EU su 17. juna postavili cilj za izvlačenje 20 miliona stanovnika Unije iz siromaštva tokom sledeće decenije, što čini nešto manje od pet odsto od ukupno 500 miliona stanovnika tog bloka.
Cilj članica je da razviju programe za povećanje zapošljavanja i smanjenje siromaštva u bloku, za šta je Komisija ponudila smernice.
Razlike u siromaštvu izmedju istočnih i zapadnih članica EU dovode do velikog jaza u kupovnoj moći stanovništva, pri čemu su žitelji Irske, druge po kupovnoj moći u bloku, u mogućnosti da sa svojim prihodima kupuju gotovo 75 odsto više nego Bugari.
Luksemburžani imaju najveću kupovnu moć, koja dostiže 268 odsto prosečne u EU.
Napori Unije da smanji siromaštvo mogli bi se suočiti sa daljim izazovima ukoliko bi taj blok nastavio da se širi, s obzirom da Albanija, Hrvatska, Makedonija i Turska, koje se nadaju ulasku u EU, imaju najmanju kupovnu moć, prema merilima istraživanja Komisije.
Kupovna moć stanovništva Albanije iznosi svega 27 odsto proseka u EU.
