Izvor: Politika, 25.Sep.2013, 18:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Siromašna izvesnost
Većinu najjačih ekonomija sveta odlikuje ako ne ljubav onda bar blagonaklono gledanje na neizvesnost. Nasuprot njima su zemlje čiji građani u promenama obično vide opasnost
Od početka ekonomske krize u Evropskoj uniji često se postavljalo pitanje zašto je toliko duboka samo u mediteranskim zemljama. Obično su navođeni: korupcija, izbegavanje poreza i sklonost prema populizmu. Nemački novinari su isticali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i lenjost, pune kafiće, česta bolovanja i dugačke godišnje odmore.
Države sunčanije polovine Evrope dele nešto što nije lako prepoznati i što ne treba gubiti iz vida kada razmišljamo o razlozima zašto su neke došle na ivicu bankrota ili zašto su cele generacije ostale bez dobre budućnosti.
Većinu najjačih i najbrže rastućih ekonomija odlikuje ako ne ljubav onda bar blagonaklono gledanje na neizvesnost. Na primer, za stanovnike Švedske, Kine, Danske, SAD i Singapura neizvesnost je izazov i dobra prilika, nešto što ne treba izbegavati već koristiti.
Nasuprot njima su zemlje čiji građani u promenama obično vide opasnost i vole da veruju da je sve što je drugačije opasno. Ekonomski ruinirana Grčka je šampion sveta u izbegavanju neizvesnosti, a osiromašena Portugalija je na drugom mestu. U samom vrhu je i Srbija – malo iza nas su Slovenija i Hrvatska.
Stanovnici juga Evrope ambivalentne i nepoznate situacije obično doživljavaju kao pretnju i imaju snažnu potrebu za predvidljivošću. To nije dobar saveznik u vremenu neoliberalnog, „kazino kapitalizma” i rastuće konkurencije na sve otvorenijim globalnim tržištima.
Kada razmišljamo o razlikama između kultura obično prvo pomislimo na jezik, religiju ili tradiciju. Ali sve češći susreti između pripadnika različitih zemalja – kao i nerazumevanje koje obično prati čak i kontakte između ljudi iz prividno sličnih društava – naveli su naučnike da preispitaju pravu prirodu i korene onoga što nas deli.
Tako su istraživanja koje je sproveo Hert Hofštede pokazala da način kako se pojedinci nose s neizvesnošću u značajnoj meri pripada kulturalnom nasleđu društva u kome žive. Holandski profesor ističe i da se kulturalno uslovljeni obrasci ponašanja teško menjaju – naziva ih „softverom ljudskog mozga” i opisuje kao nevidljivu silu koja usmerava naše odluke i reakcije.
Tu nema velikih razlika između generacija i klasa – svest i mentalitet je mnogo teže promeniti nego staru garderobu ili automobil. Veliki broj izreka i poštapalica služi da ojača ključne stavove pripadnika jedne kulture. „Nikad se ne zna”, omiljeno opravdanje starijih za beg od neizvesnosti i promena, u žargonu mlađih generacija je postalo „opušteno” i „sigurica”.
U društvima kao što je naše deca će verovatno učiti da je svet opasno mesto i biće prezaštićena od susreta s nepoznatim situacijama, kaže Hofštede. Kasnije u životu, posledice paranoje od promena možemo videti na skoro svakom mestu – od glasačkih kutija u kojima umesto novih ideja tražimo spasioce do besmislenih zakona koji ispunjavaju našu potrebu za izvesnošću čak i onda kada se ne sprovode.
Na poslu će se često pojaviti u formi pitanja: „A šta ako neko sutra dođe i mene pita?” Neće nas mimoići ni u domovima zdravlja. U kulturama u kojima građani prihvataju neizvesnost lekar će pacijentu često reći par utešnih reči i poslati ga kući. U Srbiji i obližnjim zemljama doktor će mnogo češće učiniti ono što očekuje anksiozni pacijent – i prepisati sasvim nepotreban antibiotik.
Strah od neizvesnosti može se prepoznati i u načinu kako „mislimo na budućnost”. Zlato i oročena štednja su mnogo popularniji od rizičnih ulaganja u akcije, a državni posao i rana penzija su omiljene životne destinacije.
U društvima kao što je naše ljudi vole da veruju u „istine sa velikim I”, a ideje koje se razlikuju od tih istina obično doživljavaju kao opasne i zagađujuće. Kulturalno ukorenjena fobija od svega što nije blisko i odomaćeno jedan je od glavnih uzroka ksenofobije i homofobije.
Štaviše, svebalkanska sklonost ka predvidivom i jednoznačnom utiče i na „sposobnost ljudi koji imaju različita ubeđenja da budu lični prijatelji” – bilo liberalni bilo konzervativni svi smo, kako piše Hofštede, „deca iste kulture”. Zato posledice ljubavi prema izvesnosti nećete naći samo u istanjenim srpskim novčanicima već i za ideološki homogenim slavskim trpezama i na jednopartijskim dečjim rođendanima.
Izvesnost je stvarala šarmantnu opuštenost i vekovima je verno služila ljude na obodu Mediterana. Danas je ona postala najskuplja od svih naših velikih ljubavi. Rastanak će, nažalost, biti dugačak, prilično bolan i siromašan.
Fakultet za medije i komunikacije
Zoran Ćirjaković
objavljeno: 24.09.2013.
.jpg)
