Izvor: Politika, 27.Sep.2010, 23:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sindikati protiv mera štednje

Dok Evropska komisija priprema nove predloge za kažnjavanje vlada koje krše budžetsku disciplinu, sindikati najavljuju dolazak 100.000 demonstranata na protest u Briselu

Od našeg stalnog dopisnika

Brisel, 27. septembra – Evropski sindikati pozvali su građane da izađu na masovne demonstracije u sredu 29. septembra u Briselu i tako izraze svoj protest zbog nametanja mera štednje, dan uoči zasedanja Saveta ministara finansija EU. Organizatori najavljuju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da će „dan akcije” okupiti oko 100.000 nezadovoljnih u evropskoj prestonici, a očekuje se učešće 50 sindikata iz 30 evropskih država. Za isti dan u Španiji je zakazan generalni štrajk, dok su masovne demonstracije najavljene u Češkoj, Francuskoj, Irskoj, Italiji, Poljskoj, Portugaliji, Irskoj, Litvaniji, Mađarskoj, Finskoj i Rumuniji.

– Izrazićemo našu zabrinutost zbog društvenih i ekonomskih posledica koje imaju i mogu imati mere štednje. Posebno smo uznemireni zbog nezaposlenosti i rastuće nejednakosti. Da bismo se nosili sa povećanom nesigurnošću, prednost mora biti data otvaranju novih radnih mesta – saopštio je Džon Monks, generalni sekretar Evropske konfederacije sindikata, koji će se zajedno sa još nekolicinom sindikalnih delegata sastati u sredu u Briselu sa Žoze Manuelom Barozom, predsednikom Evropske komisije i Ivom Letermom, predsedavajućim Saveta EU.

Većina evropskih vlada pokrenula je, usled dužničke krize, programe za smanjenje troškova koji bi trebalo da doprinesu smanjenju javnog deficita, a u sredu će Evropska komisija predstaviti predloge o novčanom kažnjavanju evropskih vlada koje ne budu poštovale strogu budžetsku disciplinu. Gotovo sve države EU probile su utvrđenu granicu od tri odsto budžetskog deficita, ali do sada nisu primenjene sankcije ni protiv jedne od njih, pa ni protiv Grčke, čija je dužnička kriza ozbiljno potresla evrozonu.

Ipak, pod pritiskom Brisela nacionalne vlade država EU prinuđene su da pribegnu raznim nepopularnim merama za smanjenje javne potrošnje, kao što je pomeranje starosne granice za odlazak u penziju, zbog čega u Francuskoj već traju protesti. Ministri finansija članica EU ispoljili su na poslednjim sastancima velike razlike u pogledu podrške predlozima koje priprema EK, pa je njihov eventualni dogovor o zajedničkim merama i dalje neizvestan.

Prema rečima Olija Rena, evropskog komesara za finansije, EK će predložiti kamatni depozit u visini 0,2 odsto BDP kao kaznu za države koje budu kršile propisanu budžetsku disciplinu. Druga mera predviđa kažnjavanje za probijanje granice javnog duga od 60 odsto BDP, kao i mehanizme za godišnje smanjenje duga za pet odsto. „To su značajne sume novca, ali koje ipak neće odvesti države članice u stečaj. Sankcije moraju biti utvrđene u ranoj fazi, ali kazne se mogu izbeći korektivnim merama. Verujem da će naš paket predloga dobiti široku podršku”, kazao je Ren.

Volfgang Šojble, ministar finansija Nemačke, obavestio je pismom svoje kolege iz ostalih država EU, kao i visoke briselske zvaničnike, da „uglavnom podržava” predloge EK, uključujući one koji predviđaju novčane kazne. „Stvaranje snažnih podsticaja za sprečavanje i korekciju preteranog deficita stoji u samoj srži našeg nastojanja da sprovedemo fiskalno i privredno upravljanje u EU”, naveo je Šojble.

U bloku zemalja koje snažno podržavaju najavljene predloge nalaze se još Holandija, Velika Britanija, dok „suprotni” tabor predstavljaju Francuska, Italija i Belgija. Francuska se snažno zalaže da se najradikalniji elementi reforme primene samo na članice evrozone, dok Nemačka insistira da to bude učinjeno na nivou čitave EU.

Prema zakonima EU, lakše je promeniti pravila u evrozoni nego u celoj EU, jer bi neke reforme zahtevale izmene ugovora o EU, umesto međuvladinih sporazuma.

V. Jokanović

objavljeno: 28.09.2010.

Nastavak na Politika...