Izvor: BKTV News, 19.Dec.2016, 19:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Senka populizma kruži Evropom (KOLUMNA)
Vladajuće političke elite u Evropskoj Uniji sve su zabrinutije za svoju političku poziciju.
Zabrinutije su jer je posle šokantnog Brexita usledio pravi "politički cunami" sa pobedom Donalda Trampa na predsedničkim izborima u Americi, dok naredne godine slede izbori u dve ključne države Evropske Unije – Francuskoj i Nemačkoj, čiji rezultati bi mogli da odrede i dalju sudbinu EU. Na obodima EU, dešavaju se takođe ozbiljni politički potresi i zaokreti prema pro-ruskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << političkoj opciji. Takav politički ishod su doneli predsednički izbori u Bugarskoj i Moldaviji.
Dok čitav svet, pa i EU, sa isčekivanjem očekuju jasniju sliku o tome kakvu će zaista politiku voditi nova američka administracija predvođena iznenađujućim pobednikom predsedničkih izbora Donaldom Trampom, pažnja evropske političke javnosti je sve više usredsređena na predstojeće izbore u Francuskoj i Nemačkoj.
U Francuskoj se na stranačkim izborima Republikanaca dogodilo prvo iznenađenje – iz trke za predsedničku nominaciju ispao je bivši predsednik Nikola Sarkozi (koga su neki nazivali i francuskim Berluskonijem), dok će u drugom krugu biti bivši premijeri Fransoa Fijon i Alen Žipe, s tim što je Fijon dobio znatno više glasova u prvom krugu od Žipea, a i Sarkozi je najavio da će podržati Fijona u drugom krugu.
Analitičari u Francuskoj očekuju da će kandidat Republikanaca biti glavni favorit na predstojećim predsedničkim izborima, u kojima bi glavni protivkandidat u drugom krugu izbora ovoga puta trebalo da bude lider desničarskog Nacionalnog fronta Marin Le Pen, a ne kandidat socijalista, s obzirom da je politčki rejting aktuelnog predsednika Olanda veoma nizak.
Međutim, razlika pred sadašnje predsedničke izbore u Francuskoj je činjenica da sada politički analitičari ne isključuju mogućnost iznenadjenja i čak i pobede Marin Le Pen, na krilima "trampovskog populizma" koji je realno počeo da se preliva u Evropu. Glasovi "običnih ljudi" bi ovoga puta mogli da daju sasvim drugačiju političku sliku.
Za mnoge bi pobeda Marin Le Pen na izborima naredne godine u Franucskoj mogla da znači i kraj EU kakvu danas poznajemo, s obzirom da se i ona zalaže za referendum o izlasku Francuske iz Unije, ali i za bliske odnose sa Rusijom, suprotno sadašnjoj politici sankcija koju sprovodi zvanični Brisel.
Ne treba zaboraviti ni činjenicu ni da se potencijalni predsednički kandidat republikanaca Fransoa Fijon zalaže za normalizaciju odnosa sa Rusijom, ali i za korenite ekonomske reforme, koje su očigledno preko potrebne i Francuskoj ali i EU u celini. Međutim, ovoga puta nije sasvim sigurno da će u drugom krugu predsedničkih izbora biti dovoljno objedinjavanje glasova Republikanaca i levice da bi se sprečila pobeda ekstremne desnice odnosno Nacionalnog fronta. Slučaj Donalda Trampa je pokazao da su se stvari na globalnom nivou preokrenule – uglavnom sada siromašni glasaju za desnicu, a bogati za postojeće ekonomsko-liberalne političke opcije (da ne kažemo levicu).
Sa druge strane, po mnogima ključni branilac aktuelnih političkih tekovima EU, nemačka kancelarka Angela Merkel najavila je da će se boriti za još jedan, četvrti mandat predsednika vlade u Nemačkoj, čime bi mogla da dostigne svog političkog mentora Helmuta Kola po dužini mandata (16 godina na funkciji kancelara). Iako je njena stranka doživela neke ozbiljne poraze na lokalnim izborima u Nemačkoj, Angela Merkel još uvek može da računa na realne političke kombinatorike koje mogu da joj donesu još jedan mandat na vlasti – pa makar to bila još jedna "velika koalicija" demohrišćana i socijal-demokrata. Međutim, i u Nemačkoj je migrantska kriza urušila podršku najvećih stranaka, a donela veliki rast podrške ekstremnim desničarskim i antiimigracionim strankama.
U svakom slučaju, Evropu, a posebno EU očekuje politički vrlo neizvesna 2017. godina. EU će definitivno morati da vidi šta će sa sobom u novim okolnostima. Koliko će ta reforma morati da bude duboka zavisiće sigurno od rezultata izbora u Francuskoj (ako pretpostavimo da u Nemačkoj neće biti velikih iznenađenja). Eventualna pobeda Marin Le Pen u Francuskoj, na krilima "trampovskog populizma" (koju sada mnogi ne isključuju) mogla bi biti "Point Break" za Evropsku Uniju. A onda će velike sile morati da "prepakuju" svoje interesne zone. Nadamo se bez oružanih sukoba. Globalna politika ponovo postaje izuzetno interesantna.
