Izvor: Politika, 07.Okt.2010, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Seljaku potreban prevodilac
Srpska poljoprivreda mora da prevede i primeni 7.000 dokumenata i normativa iz EU, kaže dr Rajko Garić iz Čačka
Čačak – Gradska uprava u Čačku objavila je juče početak rada na projektu „Zaštita poljoprivrede od štetočina, bolesti i nepogoda“ koji bi, prognozama i praktičnim uputstvima, pomogao proizvođačima da sačuvaju svoja polja i unaprede rod. Predviđene zadatke treba završiti za 15 meseci, finansijer je Delegacija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Evropske unije u Srbiji, sa 222.648 evra. Doprinos grada Čačka iznosiće 45.881 evro, a obaveza učesnika u projektu je da za 49.000 evra nabave mernu opremu.
Stručni deo posla dodeljen je renomiranoj naučnoj ustanovi iz Čačka, Institutu za voćarstvo, i poljoprivrednim stručnim službama „Ovčar“ iz istog grada i „Moravica“ iz Užica, dok će partner – učesnik iz EU, takođe sa stručnom pomoći, biti češka opština Valašske Meziriči. Obrazovan je i poseban domaći tim znalaca iz ove oblasti u kome je i dr Rajko Garić iz Čačka.
– Reč je o jednoj veoma ozbiljnoj priči u koju ulazimo sa dosta nespornog znanja koje se, nažalost, slabo distribuira na terenu. Zato očekujem da će ovaj projekat uputiti poljoprivrednike u pravilnu primenu agrotehnike, đubriva i sredstava zaštite. To znači da će se u ovom kraju gajiti zdrava hrana i izvoziti po evropskim standardima – rekao je dr Garić tokom jučerašnjeg predstavljanja ovog projekta u Gradskom veću Čačka.
On je posle dugogodišnjeg naučnog rada u Institutu za voćarstvo prešao u poslovne vode i sada, kao direktor čačanskog preduzeća „Orbita“, sarađuje sa oko 500 voćara iz ovog dela Srbije. Preduzeće ima i hladnjaču od 1.000 tona u Ražani kod Kosjerića, gde se skladišti voće, prerađuje i priprema za izvoz.
– Svi naši izvoznici suočeni su sa problemom pesticida u robi. Zbog toga je prošle godine u Srbiju vraćeno 120 tona izvezenih malina. Strani kupci utvrdili su da naši proizvođači, pri zaštiti tog voća, koriste čak 23 aktivne materije. Za razliku od nas, u svetu se tačno zna šta se može primeniti i do koje granice – ističe dr Garić.
On navodi da je u Srbiji dozvoljeno prisustvo karbamata u toj vrsti voća do dva miligrama, dok svetske norme propisuju do 0,02 miligrama.
– Da bismo izbegli sve te zamke i nejasnoće u srpskoj poljoprivredi, neophodno je prevesti i primeniti oko 7.000 dokumenata i normativa iz Evropske unije, kojima se tamo reguliše ova oblast – napomenuo je Garić.
U Čačku je pre tačno dve decenije započeto osnivanje prognostičkog centra koji bi poljoprivrednicima na vreme javljao šta, kad i gde da seju, koju meru da primene i kako da sačuvaju letinu.
– Na inicijativu Instituta za voćarstvo i Agronomskog fakulteta u Čačku 1990. godine krenulo se sa postavljanjem meteorološke stanice, sakupljeno je čak 300.000 maraka i nabavljen deo opreme. Međutim, država nije imala interesa a opština Čačak novca da se taj posao završi. Ostaje nam da se nadamo da će ta blagodet zadesiti proizvođače bar ovog puta – rekao je profesor dr Svetomir Stamenković, čija je specijalnost zaštita voća.
Gvozden Otašević
objavljeno: 08.10.2010.
