Izvor: Politika, 01.Okt.2015, 09:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sebično ponašanje Persijskog zaliva
Bogate arapske monarhije sa udobne distance posmatraju izbegličku dramu čiji je epicentar u njihovoj blizini
Slike i priče izbeglica sa plaža, parkova i železničkih stanica koji pokušavaju da se domognu Nemačke ili Skandinavije i dalje zaokupljaju svet bez ozbiljnijih izgleda da se kriza uskoro reši.
I dok se javnost pita zašto je Evropskoj uniji potrebno toliko vremena da pronađe neki zajednički >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odgovor na izazov s kojim je suočena, jedan drugi deo sveta sa udobne distance posmatra dramu čiji je epicentar u njegovoj blizini.
Kraj meseca Hadža i slavljenje Eid el Adhe, Kurban-bajrama, velikog muslimanskog praznika žrtve koji podseća na proroka Ibrahima (Avrama), propraćeni su tradicionalnim pozivima na ljubav među ljudima, ali konzervativni lideri zemalja Persijskog zaliva ne pokazuju minimum saosećanja sa patnjama stotina hiljada bliskoistočnih izbeglica.
Zašto se sa tradicionalna tri zagrljaja za praznik ne dočekaju izbeglice kojima su ljudska toplina i razumevanje potrebnije nego bilo kom drugom? Tokom slavlja nisu bitni socijalni status, lično bogatstvo ili predrasude – važno je da se šire ljubav i sreća. Reč „Eid” između ostalog znači i sreća.
Zašto nesrećnici iz Sirije i Iraka utočište dobijaju u njima stranoj kulturi Evrope, a ne i u prebogatim monarhijama koje bi po svemu – pre svega po religiji, topografiji i običajima – morale da im budu bliže?
Zašto Evropa treba da oseća moralnu odgovornost za sudbinu izbeglica, a zemlje Zaliva – aktivni učesnici vojne kampanje po Siriji i Iraku – mogu da misle da su takve odgovornosti oslobođene? Zašto je izbeglicama na sve moguće načine, sem barijera bodljikave žice, onemogućeno da krenu put Zaliva?
Odgovor treba tražiti u sferi brutalne sebičnosti, nespremnosti da stranci – bez obzira što se radi o Arapima – ugroze komfor bahate raskoši kojom je nafta poslednjih decenija zasula područje koje je živelo od ribarenja i vađenja bisera.
Kraljevi, emiri, šeici i sultani nude tipično objašnjenje. Navikli da kupuju socijalni mir, kao što je to bio slučaj u prvim danima „arapskog proleća”, ističu da značajan deo novca koji međunarodne organizacije troše za sirijske ili jemenske izbeglice po Libanu i Jordanu potiče iz Zaliva.
Izaslanik generalnog sekretara UN za humanitarna pitanja dr Abdulah el Matuk kaže da su zemlje Zaliva među prvima obezbeđivale pomoć sirijskim izbeglicama od početka građanskog rata 2011. Kuvajt je, potvrđujući ovaj isključivo finansijski pristup krizi, bio domaćim tri donatorske konferencije na kojima je prikupljeno 7,7 milijardi dolara.
Ova indulgencija savesti dovoljna je da vlastodršce Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Kuvajta, Katara, Bahreina i Omana odvrati od svake ideje da bi, umesto da sa udobne distance posmatraju izbegličku krizu Evrope, i sami mogli da prime jedan broj ljudi koji beže od rata.
Odgovarajući na sve češće prozivke sveta, šefovi diplomatija šest članica Saveta za saradnju zemalja Zaliva sa sastanka u Rijadu šalju poruku da bi međunarodna zajednica trebalo da „prihvati svoje odgovornosti” i pomogne izbeglicama iz Sirije.
U međuvremenu su dobrotvorni fondovi Zaliva smanjeni, baš u vreme kada bi morali da budu povećani. I za to se nudi objašnjenje: sumnja da bi novac mogao da završi u kasama grupa kao što je Islamska država. Preko noći su prebrisana sećanja na dane kada su upravo preko Zaliva, pre svega Saudijske Arabije, prolazile pare namenjene Osami bin Ladenu i njegovoj Al Kaidi.
Navikao da živi od imigranata, Zaliv nudi posao stotinama hiljada Arapa, Indijaca ili Pakistanaca. Biće da je Zaliv prezasićen strancima koji čine više od 80 odsto stanovništva Emirata i Katara, polovinu Kuvajta, 40 procenata u Saudijskoj Arabiji i trećinu u Bahreinu. Ali, to je čista ekonomska računica.
Kao što je politička odluka Saudijske Arabije da ne obnavlja vize i izdaje radne dozvole za oko pola miliona Sirijaca zaposlenih u kraljevini, ili odluka da se prihvati oko milion izbeglica iz Jemena koji beže od sukoba u zemlji koju Saudijci bombarduju pokušavajući da se suprotstave pobuni lokalnih šiita koji uživaju podršku najvećeg saudijskog rivala – Irana.
Broj sirijskih ili iračkih izbeglica po Turskoj, Libanu i Jordanu neuporedivo je veći od talasa koji je zapljusnuo Evropu, ali ove tri zemlje – prve adrese više od 12 miliona Sirijaca koji su pobegli ili nameravaju da umaknu građanskom ratu – već su pretrpane.
Trenutna kriza zahteva sem novca i humanost i solidarnost. Saudijski kralj Salman, koji nosi titulu „čuvara dve svete džamije”, ne krije ambiciju da njegova monarhija bude svetski lider sunitskog islama, ali teško da će na ovaj način učvrstiti svoj autoritet.
Niko, pa ni zemlje Persijskog zaliva, ne mogu da pronalaze opravdanja da ne pomognu izbeglicama koje raseljavaju ratovi i konflikti. Jedno je sigurno: Evropa uskoro neće biti jedina destinacija za ljude koji beže od ratova i siromaštva.
Pogledaj vesti o: Kurban Bajram
