Izvor: Vostok.rs, 26.Apr.2011, 21:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sarkozi u prstenu „frontova“

26.04.2011. - Francuska preti da će vratiti graničnu kontrolu

Evropska zajednica tone sve dublje u pučinu unutrašnje krize. Problemi izazvani masovnom bujicom izbeglica iz zemalja Severne Afrike stiču sistemski karakter, dovodeći pod sumnju postulate EU kao što je jedinstveni šengenski prostor i usaglašena politika u oblasti bezbednosti i spoljnih odnosa. Francuski lider praktično daje ultimatum svojim >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << kolegama iz EU. Radi se o zahtevu Pariza da se obnovi pogranična kontrola u Evropi zbog masovne bujice izbeglica i ilegalnih imigranata. Kako pišu novine „Žurnal di dimanš" (Journal du Dimanche) pozivajući se na državnog sekretara za evropske poslove u vladi Francuske Lorana Vokjea (Laurent Wauquiez), vlasti zemlje pozivaju kolege iz EU da stvore „zajednički evropski pristup" ovom problemu. U suprotnom slučaju Francuska preti da će jednostrano uvesti ovakve mere na svojim granicama. Situaciju razmatra dopisnik Pjotr Iskenderov.

Zasad predstavnici francuskih vlasti brižljivo zaobilaze temu mogućeg izlaska zemlje iz šengenske zone – na šta ih sve glasnije pozivaju lokalni desničari na čelu s „Nacionalnim frontom". Po rečima Lorana Vokjea radi se o primeni izvesnog „ekstremnog mehanizma kočenja" na šengenski režim. Međutim, ovo ne menja suštinu stvari. Sličan mehanizam Francuzi su već pokazali ovih dana na francusko-italijanskoj granici blokiravši voz se izbeglicama iz Tunisa, koji je došao iz Italije. Berluskonijeva vlada ih je unapred snabdela šengenskim vizama, što je u Parizu izazvalo još veće negodovanje.

I premda je pod pritiskom rukovodstva EU i evropskih pravobranilaca vozovima dato „zeleno svetlo" francuske vlasti su izdejstvovale svoje: tema jedinstvenog šengenskog prostora već je uključena u pregovore lidera vodećih zemalja-članica EU. Jer sam problem izbeglica nikuda nije nestao. Iz Tunisa se u Italijy već prebacilo preko 20 hiljada ljudi. Od njih većina želi da dođe upravo u Francusku, gde postoji velika tuniska dijaspora. Po podacima Evropske komisije, samo iz Libije, zahvaćene sukobima i samo u Tunis je u toku poslednje nedelje izbeglo oko 430 ljudi. Ako se nastavi put u Evropu – situacija će postati nekontrolisana. Dopunske katalizatore napetosti u redovima EU predstavljaju unutrašnji politički procesi. Zaoštravanje problema izbeglicama povećava rejting krajnjih desničara, nacionalističkih partija. Ovo primorava i vlasti da zauzimaju oštriju poziciju i da brane nacionalne iterese posredstvom jednostranih akcija. Usled toga strada usaglašena politika Evropske unije, što sa svoje strane još više zaoštrava probleme, istakla je u intervjuu za „Glas Rusije" Jelena Ponomajrova, stručnjak u oblasti komparativne politikologije MGIMO MIP Rusije:

Rukovodstvo EU se u suštini našlo u stanju šoka. Ono nije u stanju da ponudi bilo šta novo, što bi pomoglo izlasku iz nastale krizne situacije. Na ovu situaciju očigledno nisu računali u Briselu kad su prognozirali posledice događaja u Severnoj Africi.

Diskusije se uglavnom vode oko kvota za prihvatanje izbeglica, obnavljanja pogranične kontrole i drugih „akutnih" mesta. Međutim, i dalje nema jedinstvene politike u vezi s problemom izbeglica i ilegalnih imigranata na nivou cele Evropske zajednice – kao što je to bilo i u periodu balkanskih kriza 1990-ih godina. Tada je otvorena intervencija EU, NATO i drugih institucija u stvari u regionu izazvala slične probleme. Danas se situacija ponavlja u još većim razmerama.

Postoje osnove za pretpostavku da je na zaoštravanje pozicije Nikole Sarkozija posebno uticao uspeh bez presedana na izborima u Finskoj 17. aprila nacionalističke partije „Pravi Finci". Njihovi francuski istomišljenici, koje predstavlja „Nacionalni front" ispoljavaju veliku aktivnost u vezi s problemom izbeglica. Lider partije Marin Le Pen (Marine Le Pen) je čak posetila italijansko ostrvo Lampeduza, koje su „okupirali" Tunižani. I u Jelisejskom dvorcu se plaše da će posledice dolaska Libijaca i Tunižana učvrstiti pozicije „Nacionalnog fronta". Jer i „Savez za narodni pokret" Nikole Sarkozija i stranka Marin Le Pen „obrađuju" slično polje birača desničarskog usmerenja. Po podacima novina „Frans suar" (France Soir) i „Parizijen" (Le Parisien), za kandidata „Nacionalnog fronta" na predsedničkim izborima 2012. godine već je spremno da glasa 23% Francuza. A izbeglice samo pristižu...

Petar Iskenderov,

Izvor: Golos Rossii, foto: EPA

Nastavak na Vostok.rs...

TvojPortal.com: Sаrkozi u prstenu „frontovа“