Izvor: Nezavisne Novine, 23.Sep.2015, 19:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šaranje i kvarljiva roba

Nema spora, Evropska unija, posebno njen noviji deo, obrukala se i bruka se svakim danom sve više. Toliko da se i najveći evrooptimisti moraju bar za tren zapitati gde to žuri ostatak zapadnog Balkana i zemalja bivše SFRJ među njima? Kojim vrednostima hrli? Ogradama, graničnim barikadama, policijskim psima, vojnim kordonima?

Migrantska kriza, dabome, više ne znamo ni sami koji put na ovoj strani.

S tim što njena najnovija epizoda dobija obrise trgovinskog rata >> Pročitaj celu vest na sajtu Nezavisne Novine << među zemljicama na brdovitom Balkanu. Prvo je Mađarska zatvorila granicu sa Srbijom, navodno samo za izbeglice. I vojsku je izvela, a o poražavajućim zaštitnim maskama na licima policajaca i volontera koji "prihvataju" izbeglice koje nekako uđu u Mađarsku da ne govorimo.

Sve je to već postalo uhodano, navika, ništa i nikoga više ne čudi.

Onda je Hrvatska shvatila da joj Srbija "šalje" izbeglice - što je tačno, jer posle mađarske intervencije nema drugog puta za kolone nesretnika - pa je preračunala svoje snage i na Batrovncima stopirala saobraćaj, posebno teretne kamione. Onda je na pretnju Beograda kontramerama popustila, pa propustila samo one sa kvarljivom robom. U međuvremenu se i Slovenija, pošto joj, jel'te, Hrvatska "pripušta", "šalje" izbeglice, uspokistila spram Zagreba. Gledajući to sve pažljivo, BiH je bojažljivo najavila da može prihvatiti nešto izbeglica. Tridesetak hiljada, ako pamćenje ne vara.

Za to vreme, Evropska unija, ni posle više urgentnih sastanaka na vrhu i silnog rada svoje znamenite birokratije, nije dogovorila kvote, odnosno koliko kojoj od 28 članica pripada izbeglih za udomljavanje. Agilna Angela Merkel je vruć krompirčić bacila i preko okeana izjavom da SAD treba da primi bar 100.000 izbeglica. Naglasak je, valjda, na bar, jer je uloga SAD u ratnim operacijama na Bliskom istoku i severu Afrike teško samerljiva sa 100.000 ljudi.

E, sad, jasno je da sveže evropske (?) zemlje, još u kandžama ne tako daleke prošlosti i njenog nasleđa, muku muče same sa sobom, ne znaju gde sopstvene ljude da udome i zaposle pa im samo nedostaju desetine hiljada izbeglih koji bi, ako nekim slučajem ostanu, mogli da im ugroze ionako nedostajuća radna mesta. Srbija, pak, nema taj problem zato što nikome normalnom ne pada na pamet da svoje rančiće i koferčiće spakuje na policu baš sada i baš ovde. Prosto ljudi bi samo da dan-dva, pa i tri, odmore, pojedu nešto, ako ima negde tople vode i udobne postelje okupaju se i ispruže, pa put pod noge.

Kao što već decenijama čine hiljade mladih i još više siromašanih i besperspektivnih iz novih evropskih zemalja i sa Balkana.

Da li put vodi preko Mađarske ili Hrvatske niko od nevoljnika ne pravi pitanje pošto su ciljevi defenisani odavno - Nemačka, Britanija, Francuska, Švedska... Tamo gde ima smisla tražiti posao. I živeti.

Ne ostaju izbeglice ni u Mađarskoj, ni u Hrvatskoj - ne zbog uočljivog manjka dobrodošlice, naprosto nisu to zemlje koje žele za svoju novu ili privremenu domovinu.

Pa, čemu onda carinski, trgovinski, a i sve izgledniji novi balkanski rat? Šta bilo ko na ovom parčencetu zemlje natopljene mnogim krvima dobija ako obustavi saobraćaj?

Izbore?

Moguće, ako je smisao hrvatskih izbora da se - napakosti Srbiji. Što ima smisla taman koliko i čudna rabota znamenitog seoskog popa koji se naljutio na popadiju, skinuo gaće i seo na - mravinjak.

Šta se dobija kontramerama?

Ama baš ništa, sem ako se i s ove strane granice ne kalkuliše, pa nekakav politički adut izvuče iz rukava.

U oba slučaja propadaju tone i tone robe; ona kvarljiva je već gotova, a manje kvarljivoj se ne piše dobro pošto će tržište u nedostatku tih artikala naći zamenu. Možda će se naći zamena i za ovu tranzitnu rutu, jer što bi neki Danac, Italijan ili Francuz razmišljao o političkim igrankama na Balkanu? Šta njega briga što su izbori u Hrvatskoj, što se Srbija vajka, što Mađarska nema milosti?

Napokon, šta ga zaista briga što je jedan naizgled uljudan političar, zvanično socijaldemokratske opcije, dakle antidiskriminatorne i antirasne, dopustio sebi nedopustivo i umesto jasnog obrazloženja za obustavu teretnog saobraćaja i urgentnog povlačenje besmislene odluke, poslao idiotsku poruku - "šaraj malo".

Stariji čitaoci znaju da je to deo crnog vica iz aparthejda, čija je poenta toliko grozna da ga mlađima ne valja prepričavati. Može im promaći suština aparthejda, a to nikako nije dobro ako ih svakog dana sa TV ekrana gledaju uplakana, užasnuta, očajna tamnoputa lica.

Hrvatski premijer Zoran Milanović, očito, o tome nije mislio. Očito, nije uopšte mislio, jer da jeste, ne bi se igrao vatrom koja više priliči krajnjoj desnici. Preciznije, fašizmu.

Nemam pojma da li se u starom krilu EU nekome dopala ideja o "šaranju" ili su je, obuzeti sopstvenom panikom od nadiranja novih "tamoputih", propustili sa odobravanjem. Sa drugom porukom nema nedoumice - Hrvatska može da zatvori granicu sa Srbijom kad god hoće i kako god hoće. Njihova je. I evropska.

Baš kao što na kraju ispada da je i mađarska ograda - evropska.

Pa, vratimo se na početak - kakve su to nove ideje evropske zajednice, njenog zapadnog i istočnog krila, uključujući južni obod centra? Gde su tu principi iz deklaracija o ljudskim pravima, slobodi kretanja, slobodnoj trgovini. Gde je tu humanost? Zašto su prinuda i gola sila na sceni?

Sve o blokadama, trgovinskim ratovima kao uvertiri, potom pravim, mi ovde znamo; ne samo da smo ih proučili, nego i praktikovali ne tako davno u svim vidovima. I dugo, dugo nećemo isceliti rane.

Pa, pitanje nije za Brisel, već za ovdašnje političare bez obzira s koje strane su granice, zar to nije dovoljno da se "mere" i "kontramere" odmah obustave i uključi alarm saradnje? A onda zajedno ispostavi račun onima "gore" koji stalno kao papagaji ponavljaju "standardi", "standardi", "standardi"?

I, naravno, pomogne ljudima u nevolji. Neće njih ni Brisel, ni Berlin, ni London, ni Vašington naterati da ostanu u Beogradu, Zagrebu, Budimpešti, Ljubljani, Sarajevu. Ali, nestandardnom popustljivošću pred ogradama i barikadama mogu ih izludeti, izmoriti, umoriti.

A šta će onda biti?

 

Nastavak na Nezavisne Novine...