Izvor: B92, 31.Jul.2010, 20:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šanse Srbije na tržištu žitarica
Beograd -- EU za manje od 20 godina neće moći da proizvede dovoljno žitarica za svoje stanovništvo. Stručnjaci smatraju da to može biti ekonomska šansa za Srbiju.
Ipak, u Srbiji i dalje ima neobrađenih površina, a prinosi su dvostruko manji od evropskih.
Inženjeri bilja iz Srbije obišli najvećeg evropskog proizvođača žitarica - Francusku, i na osnovu tamošnjih iskustava veruju da bi to mogla da bude šansa za Srbiju.
Skok cena pšenice na svetskim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << berzama za skoro 60 odsto u svega nekoliko nedelja pokrenuo skok cena i na tržištu Srbije.
Mada je za većinu poljoprivrednika ovo bilo iznenađenje, situacija je za evropske analitičare bila potpuno očekivana.
Sa deset miliona hektara pšenice, oko 25 puta više nego što ima Srbija, Francuska je najveći evropski proizvođač žita.
Međutim, prema analizama Stele Aksiotis iz "Bajer krop sajensa”, za nepunih 20 godina Evropa će proizvoditi pšenice manje nego što joj je potrebno.
"Proizvodnja u Evropi danas je negde oko 136 miliona tona pšenice, a potrošnja je veoma blizu toj brojci - 128 miliona tona. Dakle, vidimo da nema puno prostora između potrošnje i proizvodnje”, kaže Aksiotisova.
"Ako uzmemo u obzir rastuću populaciju moramo da nađemo načina da povećećamo proizvodnju”, navodi ona.
Međutim, i pored toga što očekuje nestašicu pšenice za 20 godina, Evropska unija i dalje drži na snazi "set asajd" meru, kojom traži od poljoprivrednika da tri odsto zemlje drže neobrađeno, kako bi održala stabilnost tržišta i čuvala kapacitete za budućnost.
"Ne možemo da obradujemo tu zemlju, jer su takva pravila Evropske unije koja reguliše proizvodnju da se ne bi stvarali viškovi”, objašnjava poljoprivrednik iz Mondolea Žaron Marta.
Smanjena sposobnost Evrope da proizvodi pšenicu mogla bi da bude šansa za Srbiju koja, međutim, trenutno ima niske prosečne prinose zbog opšteg lošeg stanja u agraru i nedostatka obrtnog kapitala.
"Između tri tone u Srbiji i sedam ili osam tona koliko se proizvodi u Nemačkoj ili Francuskoj, ima puno prostora da povećate proizvodnju, i to ne samo količinu nego i kvalitet”, smatra Stela Aksiotis.
”Mi definitivno imamo primere poljoprivednika i kod nas koji su koristili fungicide, a koji se izdvajaju i po kvalitetu i po prinosu”, kaže inženjer "Zaštite Bilja” Zoran Tomašev.
No, čak i uz povećanje prinosa, ako Srbija misli da bude ozbiljan izvoznik pšenice, moraju se rešiti ne pitanja tehnologije uzgoja, već trgovine, monopola i politike.
Mada na Pariskoj berzi - koja je referentna u Evropi - cena pšenice iznosi skoro 180 evra po toni, u Srbiji su poljoprivrednici primorani da je prodaju za 130 evra.
Zbog toga nemaju novca da povećaju prinose. I tako u krug.
