Izvor: RTS, 26.Okt.2011, 20:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samit za spas evra
Lideri zemalja Evropske unije na vanrednom samitu u Briselu traže rešenje za dužničke krize u evrozoni. Pojedini evropski zvaničnici sumnjaju da će biti postignut bilo kakav sporazum.
Večeras je u Briselu počeo, kako se ocenjuje "odlučujući" samit lidera Evropske unije na kojem čelnici 27-očlanog bloka treba da usvoje mere za rešenje tekuće dužničke krize u zoni evra.
Rusija >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je spremna da podrži zemlje evrozone ali samo preko Međunarodnog monetarnog fonda, izjavio je ekonomski savetnik Kremlja Arkadij Dvorkovič.
"Za nas bi bilo poželjno da Rusija ucestvuje u mehanizmima stabilizacije preko MMF-a. I mi ćemo insistirati na tom mehanizmu", rekao je Dvorkovič za radio Glas Rusije.
Dvorkovič je rekao da Moskva nema nameru da kupuje državne obveznice zemalja EU.
Predsednici i premijeri članica EU, koji se sastaju po drugi put za samo četiri dana, su pod pritiskom finansijskih tržišta i svetskih lidera koji zahtevaju da dogovore plan za sprečavanje produbljavanja krize koja preti zajedničkoj valuti i izbijanjem nove globalne recesije.
Posle samita lidera EU, uslediće sastanak na vrhu predstavnika 17 zemalja-članica EU koje koriste evro.Taj sastanak bi mogao potrajati duboko u noć, prenele su svetske novinske agencije.
Lideri EU su pred početak samita nagovestili da nekakav sveobuhvatan plan još nije spreman.
Tako je nemačka kancelarka Angela Merkel upozorila da "još uvek postoje mnogi problemi koje treba rešiti" pre nego što bude doneto dugo očekivano rešenje za nedaće evrozone.
"U svakom slučaju, svi dolazimo ovde sa ciljem da ostvarimo veliki napredak", rekla je Merkelova.
Izlazak iz krize pod znakom pitanja
Merkelova je priznala da do kraja samita možda neće biti dogovoreni svi detalji, uprkos prvobitnoj nameri da bude usvojen sveobuhvatan plan za suzbijanje dužničke krize u zoni evra koji bi zatim bio prezentovan na samitu Grupe 20 (G20) ekonomski najmoćnijih zemalja sveta i privreda u naglom usponu iduće sedmice u Kanu.
Priznavši da samit možda neće ispuniti očekivanja, premijer Luksemburga i predsednik evrozone Žan-Klod Junker je rekao da "verovatno nećemo dogovoriti sve najsitnije detalje, već opšte smernice koje moramo da preduzmemo".
Junker, takođe, očekuje od Italije da večeras saopšti da su u toj zemlji usvojene mere štednje.
Italijanski premijer Silvio Berluskoni, naoružan obećanjima da Italija nije nova Grčka - treba da predstavi konkretne mere za smanjenje italijanskog deficita, od 1.900 milijardi evra.
Premijer Velike Britanije Dejvid Kameron pozvao je po dolasku u Brisel na donošenje sveobuhvatnog rešenja za krizu u evrozoni.
"U britanskom interesu je da zaista rešimo problem ove krize", rekao je Kameron i dodao da "u svakom slučaju moramo da imamo najveću moguću podršku za najsveobuhvatnije moguće rešenje i o tome ćemo večeras razgovarati".
Premijer Grčke Jorgos Papandreu upozorio je da se od lidera na samitu zahteva "ne samo da spasu evro, već i da odbrane ideale koje smo toliko cenili u Evropi posle Drugog svetskog rata".
Naglasivši da Grčka ulaže veliki napor da uredi privredu Papandreu je rekao da evropski lideri treba da okrenu novu stranu zbog bezbednije budućnosti evropskih naroda.
Grčki socijalistički premijer je, međutim, priznao da je 12 godina stara evropska valuta u opasnosti od dezintegracije. Grčki dug je, verovatno, najveća briga evrozone, budući da iznosi preko 340 milijardi evra.
Nemački glas za spas evra
Lideri evrozone zatražiće od Evropske centralne banke da nastavi s programom kupovine italijanskih i španskih obveznica na sekundarnom tržištu duga. Nemačka je pak, protiv toga, jer ne želi da političari odlučuju šta jedna nezavisna institucija treba da radi u rešavanju dužničke krize.
I pored nesuglasica u evrozoni, iz Berlina uoči samita stigla je dobra vest.
Nemački parlament dao je danas široku podršku planu za povećanje Evropskog fonda za finansijsku stabilnost kako bi bio efikasniji u rešavanju dužničke krize u Evropi.
Za uvećanje fonda koji sada iznosi 440 milijardi evra, glasalo je 503 poslanika, protiv je bilo 89, a uzdržanih četvoro, čime je kancelarki Angeli Merkel dat snažan mandat da na današnjem samitu EU prihvati dogovor o povećanju fonda kojim bi bio odbranjen i evro.
Angela Merkel rekla je opozicionim liderima da bi izmenama fond trebalo da raspolaže sa više od 1.000 milijardi evra, mada to još nije konačna svota.
.jpg)
