Izvor: RTS, 23.Mar.2017, 17:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Samit u Rimu: Od Rimskog carstva do EU

Evropska unija, za čiji izlaz iz krize će lideri 27 članica pokušati da pronađu rešenje na samitu u Rimu u subotu – na 60. godišnjicu potpisivanja Ugovora iz Rima o osnivanju Evropske ekonomske zajednice – najnoviji je pokušaj ujedinjavanja Starog kontinenta u njegovoj dugoj i krvlju natopljenoj istoriji.
Od 27. godina pre nove ere do 476 – U istoriju Rimskog carstva upisan je >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << san o ujedinjavanju Evrope, a područje uticaja bilo je i znatno šire nego danas – od severa Engleske do severne Afrike i od atlantske obale do Bliskog istoka. Prevlast Rima trajala je duže od bilo kog drugog carstva, ali je na kraju ipak došlo do opadanja, usled unutrašnjih borbi i varvarskih invazija.
Od 768. do 814 – Karlo Veliki, kralj Franaka, predstavlja dalekog nastavljača Rimskog carstva. Nakon što je svoje kraljevstvo učvrstio daljim osvajanjima, krunisao ga je papa Lav III za rimskog cara, pa je prvi vladar s tom titulom od 5. veka. Uveo je hrišćansku veru u Karolinško carstvo, i vodio političke reforme. Mnogi ga smatraju pravim ocem Evrope. Carstvo se prostiralo od Istočne Evrope do Bretanje, a zahvatalo je i veliki deo Italije.
Od 1515. do 1555 – Karlo Habzburški, poznat i kao Karlo V, poslednji je monarh Svetog rimskog germanskog carstva, koji je želeo da objedini Evropu pod kapom hrišćanstva, naspram otomanskog napredovanja. Teritorija: Španija, Italija, Nemačka, Holandija i Južna Amerika. Njegove ambicije ometao je francuski kralj Fransoa I, sa kojim će i ratovati u Italiji. U to vreme došlo je do izdvajanja protestantizma Martina Lutera, i početka verskih ratova koji su opustošili Evropu. Karlo V je abdicirao nakon 34 godine vladavine i povukao se u jedan manastir u Španiji. To je bio kraj evropskog imperijalističkog sna.
Od 1799. od 1815 – Francuska revolucija je zauvek obeležila kontinenetalnu Evropu, od Španije do vrata Moskve, kroz surova Napoleonova osvajanja. Zadojen istorijom antičkog Rima, Napoleon Bonaparta je krenuo u deceniju osvajanja, postižući brilijantne vojne pohode koji su okončani porazom u bici kod Vaterloa, blizu Brisela. Krunisan je za cara 2. decembra 1804, i nije propustio da tom prilikom pomene i Karla Velikog.
Od 1840 –Nakon kongresa u Beču 1815. na kojem su se okupili pobednici Napoleona, zavladao je mir, a velike sile, duboko konzervativne, budno su pazile na ravnotežu sila u Evropi. Naspram njih, pojavili su se republikanci poput Viktora Igoa i Đuzepea Macinija, koji su se prvi put zalagali za Ujedinjene države Evrope, zasnovane na miru i zajedničkoj sudbini. Ova vizija tada je smatrana utopističkom, a ponovo se javila nakon Drugog svetskog rata kao ideja vodilja federalista očeva EU, poput Žana Monea i Roberta Šumana.
Od 1938. do 1945 – Nemački nacistički vođa Adolf Hitler pokušava osvajanje skoro cele Evrope, delova Rusije i severne Afrike, kako bi stvorio Evropu Trećeg rajha. On će, kao i Napoleon, skupo platiti kampanju u Rusiji, budući da će se taj pokušaj završiti povlačenjem. Britanski političar, sada evroskeptični ministar spoljnih poslova Boris Džonson, prošle godine je izazvao žustru polemiku poredeći EU sa Napoleonom i Hitlerom.
Od 1957 – Francuski ministar spoljnih poslova Robert Šuman je pet godina nakon kraja Drugog svetskog rata, 1950. godine, obelodanio plan ekonomske unije Francuske i Zapadne Nemačke, nadahnut idejama ekonomiste Žana Monea. Godinu dana kasnije, šest zemalja – Belgija, Francuska, Nemačka, Italija, Luksemburg i Holandija, stvaraju Ekonomsku zajednicu za ugalj i čelik, što je bila osnova za Ugovor iz Rima. Unija se tokom decenija širila na 28 zemalja, sve do potresa koji je 23. juna 2016. izazvala odluka Britanaca na referendumu da istupe.

Nastavak na RTS...

Beta: Papa će primiti evropske lidere uoči samita EU

Beta: Jake bezbednosne mere za samit u Rimu