Izvor: Prva.rs, 27.Avg.2015, 20:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samit u Beču: Odgovornost i mere članica EU, uz fer raspodelu izbeglica
Na Samitu je zaključeno da Evropa mora da nađe zajedničko rešenje za problem azilanata i da sve njene članice moraju da preuzmu svoj deo odgovornosti.
Samit, koji okuplja lidere regiona i EU, otvorio je austrijski kancelar Verner Fajman, koji je istakao je da Austrija sa zemljama zapadnog Balkana ima veoma bliske ekonomske i društvene veze koje su, kako je ocenio, veoma dobre i koje su vremenom napredovale.
"Poverenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << je ključni činilac u ovoj bliskoj saradnji. Moramo da učinimo šta možemo kako bismo izgradili stabilne i pouzdane ekonomske uslove i društvene odnose", rekao je Fajman i zahvalio svima koji su inicirali današnji samit i onima koji, kako je rekao, ovim teškim vremenima insistiraju na ideji da je region jedinstven.
Za region od EU 600 miliona za razne projekte
Samit u Beču dao je i prve rezultate - austrijski vicekancelar i ministar privrede Rajnhold Miterlene najavio da će EU države Zapadnog Balkana podržati sa 600 miliona evra za energetske, saobraćajne i železničke projekte.
Dogovoreni paket podrške predviđen je za 10 različitih perioda koji će biti pokrenuti u narednom periodu, a među kojima je autoput Niš-Priština-Drač, kao i modernizacija železnicke pruge između Beograda i Sarajeva.
Miterlener je preneo novinarima da je potvrđeno 24 projekata, koji će biti realizovani narednih godina u vrednosti od oko 7,7 milijardi evra.
Prema njegovim rečima, time treba da bude postignut rast bruto BDP-a od jedan posto godišnje u zemljama Zapadnog Balkana. Cilj je i da se u narednih 15 godina otvori 200.000 novih radnih mesta.
Miterlener je najavio da će biti izrađena mapa puta za uvođenje dualnog sistema obrazovanja u zemljama Zapadno Balkana po uzoru na Austriju, te dodao da je obrazovanje ključ za smanjenje talasa izbeglica. Potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefčović pohvalio je Austriju ocenivši da ova zemlja daje važan doprinos transformaciji jugoistocne Evrope.
Od 600 miliona evra, koliko je dogovoreno za infrastrukturni paket, 200 miliona će doći iz pomoći EU za približavanje, daljih 400 miliona evra od drugih institucija - Nemačke banke za podsticaj (KfW), Evropske investicione banke (EIB) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).
Početak radova na izgradnji auto-puta Niš-Priština-Drač već u 2016.
Upravo je autoput Niš-Priština-Drač bio tema jednog od prvih sastanaka danas u Beču, a prisustvovali su mu premijeri Srbije i Albanije Aleksandar Vučić i Edi Rama, kosovski premijer Isa Mustafa, ministar spoljnih poslova Austrije Sebastijan Kurc, predsednik Evropske investicione banke (EIB) Vernr Hojer i predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Suma Čakrabarti.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da Srbija već krajem 2016. godine može da počne radove na izgradnji deonice od 77 kilometara tog autoputa, a premijer Albanije je rekao da je neophodno da Evropa podrži zemlje Zapadnog Balkana konkretnim projektima.
Vučić i Rama u više navrata su potencirali značaj izgradnje auto-puta od prošlogodišnjeg Berlinskog samita za koji su istakli da je važan infrastrukturni projekat za region s ciljem povezivanja dva naroda.
Čakrabarti je naglasio da će EBRD učiniti sve kako bi ubrzao realizaciju ovog izuzetno značajnog projekta za ceo region, saopštila je Kancelarija Vlade Srbije za saradnju sa medijima.
Predsednik EBRD je istakao da on lično često Srbiju navodi kao primer uspešnih fiskalnih reformi i iskoristio je priliku da pozove Vučića da prisustvuje velikom Investicionom samitu u Londonu, u februaru sledeće godine.
Milion evra nije dovoljno za rešenje pitanja izbeglica
Kada je reč o rešavanju izbegličke krize, Srbija i Makedonija su zatražile da Evropska unija preduzme nešto po pitanju azilanata, s obzirom da milion evra, koliko je izdvojeno za pomoć ovim zemljama, nije dovoljno.
Ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić ukazao je, na konferenciji za štampu, da je Evropa suočena sa najvećom izbegličkom krizom od Drugog svetskog rata, i da je reč o seobi naroda, na čijem putu se nalazi Srbija kao zemlja tranzita.
"Godinama ste govorili da azilanti dolaze iz Srbije i Makedonije u EU, mi možemo sada da kažemo da nama migranti dolaze iz EU. Pitamo vas kada ćete da uspostavite jasne kontrole i kako ćete da sprečite da dolaze. Nećete to sprečiti sa milion evra koje nameravate da date", primetio je Dačić.
On je poručio da EU, koja traži od Srbije i zemalja regioan da naprave akcioni plan u vezi imigranata, treba najpre da naprave svoje akcione planove.
"Pošto ga vi u Evropi nemate najveći teret ćemo platiti mi, i toga smo svesni", naglasio je on.
Za konferenciju o problemu azilanata, koju je EU zakazala u oktobru, Dačić je ocenio da se održava kasno.
"Lako je praviti probleme u drugim delovima sveta, a da cenu plaćamo mi. Mi sigurno nismo krivi za probleme u zemljama porekla, a dnevno našu granicu prelazi 2.000 migranata", ukazao je Dačić.
Šef makedonske diplomatije Nikola Poposki zabrinut je što je njegova zemlja suočena sa specijalnim problemom jer u nju dolaze migranti iz zemalja EU, poručivši da ohrabruje što je Evropska komisija ipak svesna problema.
Ministar inostranih poslova Austrije Sebastijan Kurc uveren je da pažnja EU treba da se preusmeri na zapadno-balkansku rutu te da je potreban evropski pristup u rešavanju problema azilanata.
"Ako ne pronađemo brzo evropski odgovor onda će države pokušati sopstvenim inicijativama da rešavaju krizu. To neće biti uspešno i ugrožava evropsku ideju otvorenih granica", upozorio je Kurc.
Evropski komesar Johanes Han, takođe je ocenio da je moguće savladati aktuelni krizu u vezi azilanata ako svi budu evropski razmišljali i evropski delovali.
Region da bude arena mira i prosperiteta
U Beču je danas održan i sastanak privrednih komora regiona sa kojeg je upućena zajednička poruka da region treba da bude arena mira i prosperiteta, a privrednici predvodnici u rušenju barijera.
Na skupu je govorio i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež koji je predstavio akcioni plan šest komora Zapadnog Balkana koji obuhvata 26 projekata.
On se posebno osvrnuo na primenu tri projekta: Komorski investicioni forum (KIF) koji će danas i formalno biti osnovan, Zajednički forum privrednih komora Zapadnog Balkana za programiranje regionalnih projekata finansiranih iz fondova EU i Regionalne platforme za jačanje malog i srednjeg biznica.
"Realizacija zajedničkih inicijativa obuhvaćenih akcionim planom može da promeni celokupnu sliku ovog regiona kako bi postao prepoznatljiviji kao prostor u kojem se pitanja ekonomije stavljaju u prvi plan", rekao je Čadež.
Današnji dan počeo je konferencijom za novinare šefova diplomatija i evropskog komesara za proširenje Johanesa Hana, a zatim je održan sastanak u vezi sa izgradnjom autoputa Niš-Priština-Drač (Durs), kao i radni doručak ministara privrede regiona i EU.
Samit je nastavak berlinskog procesa koji je prošle godine inicirala nemačka kancelarka Angela Merkel i koji ima za cilj podsticanje saradnje na Balkanu, doprinoseći time daljem razvoju, a sve u svrhu podsticanja procesa evropskog približavanja.
Planirano je po završetku samita o njegovim rezultatima javnost informiše Fajman, nemačka kancelarka Angela Merkel, visoka predstavnica za spoljnu politiku EU Federika Mogerini, i u ime regiona, srpski premijer Aleksandar Vučić.
Izvor: Tanjug
