Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 18.Okt.2012, 09:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samit lidera EU o redizajniranju evrozone
BRISEL -
Lideri 27 članica Evropske unije održaće danas i sutra prvi od tri samita koji su planirani do kraja godine, u nadi da će 2012. okončati sporazumom o jačanju ekonomske i monetarne unije.
Mada je pritisak na evro poslednjih sedmica oslabio, lideri EU će na samitu, koji počinje popodne, morati da se suoče sa produbljivanjem recesije i socijalnim nemirima, kao i sa različitim stavovima >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << koje predstavnici najmoćnijih evropskih ekonomija imaju o tome kako da region zajedničke valute preživi dužničku krizu.
Jedna od "vrućih" tema je i plan za uvođenje jedinstvenog regulatora za bankarski sektor evrozone , što bi bio prvi korak ka odobrenju da novi fond evrozone za spasavanje, Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), direktno pomaže posrnulim bankama, prenela je francuska agencija AFP.
Predlog formiranja jedinstvenog bankarskog regulatora uglavnom podržava većina članica 17-članog regiona zajedničke valute, mada postoje ozbiljna neslaganja oko roka za njegovo uvođenje, ali članice EU van evrozone strahuju da bi se njihove banke koje posluju u zoni evra mogle suočiti s novim propisima bez njihovog pristanka.
Berlin je pri tom jasno stavio do znanja da bi jedinstveno nadgledanje banaka, dogovoreno na junskom samitu, trebalo da se uvodi sporije i da bude manje ambiciozno nego što bi želele neke članice, uključujući Francusku.
Britanija se, pak, protivi bilo kakvoj meri koja bi mogla da ugrozi interese londonskog Sitija, jednog od najvećih svetskih finansijskih centara.
Mali su izgledi da na dvodnevnom samitu dođe do pomaka, kad je reč o spasavanju Grčke, s obzirom na to da će lideri uglavnom biti zaokupljeni finansijskom i političkom situacijom u Španiji.
Mnogi investitori i analitičari očekuju da Španija, četvrta po veličini ekonomija u evrozoni, zatraži neki oblik inostranog spasavanja, mada Madrid i dalje okleva po tom pitanju.
Jedan od pozitivnih znakova pred samit stigao je od Angele Merkel, kancelarke Nemačke, ekonomskog moćnika EU i glavnog finansijera, koja je pohvalila i Atinu i Madrid za njihov pristanak na bolne mere stroge štednje i reforme.
Merkelova, čiji birači i dalje nisu radi da spasavaju bilo koju novu oslabljenu ekonomiju u EU, ukazala je da je napredak u južnim članicama evrozone bio "usporeniji nego što bismo možda želeli", ali da je, bez obzira na to, "nešto promenjeno u načinu njihovog razmišljanja".
Lideri 27 članica EU će na samitu takođe razmotriti odnose sa Kinom, kao i događaje u Siriji, Iranu i Maliju, ali će poljuljana ekonomija evrozone biti u prvom planu.
Lideri će razmotriti predloge za jačanje ekonomske i monetarne unije koje je izneo predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej.
Van Rompej je predložio da reforme uključe objedinjavanje duga među jakim i slabim članicama kako bi rizik podelile sve članice evrozone emitovanjem zajedničkih obveznica radi pribavljanja novca.
Francuska i Nemačka su, međutim, odmah izrazile suprotna mišljenja o tom predlogu.
Nemačka takođe želi brze izmene osnivačkog sporazuma EU kako bi se ojačala uloga evropskog komesara za ekonomska i monetarna pitanja, čiju funkciju trenutno obavlja Oli Ren.
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble je rekao da će Merkelova na samitu predstaviti jedan plan i dodao da "jačanje zajedničke fiskalne politike automatski znači ograničavanje nacionalnog budžetskog suvereniteta".
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
