Izvor: Politika, 28.Jun.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samit evropske nesloge
Pitanje kako bi EU trebalo dalje da se razvija pokazalo kolike su postojeće podele među šefovima država i vlada Unije
Prvi dan samita Evropske unije u Briselu potvrdio je očekivanja pesimista po kojima je, kako je to formulisao „Fajnenšel tajms”, „bilo bi suviše optimistički očekivati da predstave i očekivanja sedamnaest članica evrozone ili svih članica EU budu usklađeni preko noći”.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Dve ključne teme koje su dominirale Evropom pokazale su jasnije nego ikada nivo postojećih podela među šefovima država i vlada EU. Dok je Pakt o podsticaju privrednog rasta, kao dodatak postojećem Fiskalnom paktu, naišao na opšte odobravanje, druga važnija tema podstakla je eskalaciju podela među učesnicima – pitanje kako bi privredna i monetarna unija trebalo dalje da se razvija.
Prema izveštajima nemačkog nedeljnika „Špigl” i dnevnika „Zidojče cajtung”, koji su u svojim elektronskim izdanjima izveštavali sa samita „iz časa u čas”, došlo je do formiranja dve čelne grupe.
Sa jedne strane, dominirala je grupacija Nemačke, Holandije i Finske koje podržavaju stavove kancelarke Angele Merkel – pridržavanje mera budžetske discipline koja nalaže strogu štednju po cenu recesije i odbijanje svake pomisli na uvođenje zajedničkih evroobveznica, što se u krugu ekonomskih stručnjaka smatra ključnim instrumentom za suzbijanje nastale krize.
Sa druge strane, formirala se grupa takozvanih južnih ili mediteranskih država, koju predvode Italija, Španija i nešto suzdržanija Francuska. Ove zemlje zahtevaju, kratkoročno, hitnu dodelu dodatnih sredstava finansijske pomoći iz fonda Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM), a na dužu stazu i preraspodelu dugova najpre na 17 članica evrozone, uvođenjem evroobveznica.
Do kolizije suprotstavljenih stavova došlo je uoči samita, posle izjave nemačke kancelarke Angele Merkel na sastanku sa odbornicima koalicionih (nemačkih) liberala, koja je prosleđena agencijama i medijima: „Zajedničkih evroobveznica neće biti – dok sam živa”, rekla je kancelarka.
Nadu u zaokret probudile su izjave francuskog šefa države Fransoa Olanda i nemačke šefice vlade, posle njihovog sastanka u Jelisejskoj palati u sredu. Dvoje državnika se složilo da je „političko srastanje EU” neophodan ali dugoročni proces, a da prethodno ne može biti govora o dodatnoj pomoći posrnulim privredama Evrope koja bi premašila definisanu dodelu 130 milijardi evra u okviru pomoći za privredni razvoj.
S obzirom na to da je francuski predsednik doslovce izjavio da bi uvođenje zajedničkih evroobveznica moglo da bude ostvareno „u doglednom roku, možda za nekih desetak godina”, od Olanda se očekivalo da „smiri duhove ratobornih Italijana i Španaca”.
Međutim, na samitu je sve krenulo drugačije. Najpre je Merkelova odbila da se sredstva iz fonda ESM fleksibilnije dodeljuju. Samo 45 minuta kasnije, francuski predsednik se demonstrativno svrstao na stranu Italije i Španije. Zahtevajući hitnu finansijsku pomoć Španiji i Italiji u punom obimu, ali drugim zemljama koje su zapale u dužničku krizu, Oland je rekao da je neodrživo da zemlje koje čine sve što je u njihovoj moći plaćaju astronomske kamate za neophodne kredite.
Ulje na vatru dolio je britanski premijer Dejvid Kameron. Ne samo da nije podržao sa svih strana zahtevano političko i privredno srastanje EU već je najavio osnivanje specijalne britanske komisije koja bi preispitala dosadašnju raspodelu kompetencija između Brisela i Londona. Naum Londona usmeren je, pre svega, na preispitivanje odredbi po kojima je Britanija obavezna da prihvati regulative Brisela kada je reč o politici zapošljavanja i o pravima na ribolov.
Simboliku podela i sučeljavanja, čini se, najbolje odslikavaju apeli bivšeg evropskog komesara Gintera Ferhojgena, u intervjuu za nemački nedeljnik „Cajt”, da evropski lideri nemaju „vremena ni za rasprave ni za razmišljanje. Za samo mesec ili dva, moglo bi da postane prekasno za spasavanje onoga što se pravovremeno moglo spasti”.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 29.06.2012.
