Izvor: Vostok.rs, 01.Jul.2014, 11:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samit EU: nejednoznačni zaključci
01.07.2014. -
Samit EU koji je završen u Briselu protekao je uznaku sve većih protivrečnosti u toj organizaciji. Ovu činjenicu nije moglo da sakrije čak ni potpisivanje sporazuma sa Ukrajinom, Gruzijom i Moldavijom od strane EU, o asocijaciji tih zemalja sa EU i slobodnoj trgovini.
Predsednik Saveta EU Herman van Rompej proglasio je >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << potpisane dokumente ”najambicioznijim projektom saradnje EU sa trećim zemljama” i ”početkom evropskog puta Gruzije, Ukrajine i Moldavije”. Rukovodstvo EU uopšte oseća slabost prema glasnim uopštavanjima. O najambicioznijim projektima govorilo se i prilikom uvođenja evra u opticaj, i uoči prijema 2004. godine deset novih država u EU, i prilikom prezentacije programa Istočno partnerstvo. Aktualni samit je dodao među one koji nemaju presedana još dva — ali već negativna po EU. Prvi je što je na nivou Saveta EU bilo održano glasanje o kandidaturi novog šefa Evropske komisije. I prvi put EU je podeljena faktički na pola po pitanju dalje saradnje sa Rusijom.
Prema podacima londonskog lista Fajnenšl Tajms, najaktivnije protiv pooštravanja antiruskih sankcija istupa Italija. U tom taboru su Austrija, Španija, Kipar, Grčka, Slovačka, Mađarska i Bugarska. Za uvođenje trećeg paketa sankcija protiv Moskve (koji dotiče između ostalog i energetiku) zalažu se Velika Britanija, Nemačka, Švedska, Danska, Poljska, Rumunija, zemlje Baltika. Oštrina konfrontacije nije dozvolila aktuanom samitu da donese odluku o pooštravanju sankcija. A u političkoj i biznis-eliti EU raste razumevanje pogubnosti takvih mera po ekonomiju čitave Evrope. Jer Rusija osigurava najmanje trećinu isporuka gasa u Evropu, a njene trgovinske veze sa EU 12 puta premašuju obime ruske robne razmene sa SAD.
Pored toga, ”smirujuće” dejstvo na umove evropljana vrši politička situacija u samoj EU — kojem predstoje ozbiljne promene u rukovodećim organima. Konflikt između britanskog premijera Dejvida Kamerona i njegovih kolega dobio je samo privremeno razrešenje. Kameronu tako i nije pošlo za rukom da blokira nominaciju na dužnost predsednika Evrpske komisije bivšeg premijera Luksemburga, bivšeg predsednika Evrogrupe Žan-Kloda Junkera, u kome London vidi pristalicu žestoke centralizacije finansijskih institucija EU, što ugrožava njegove interese. I Velika Britanija nije u tome usamljena. Na aktualnom samitu nju je podržala Budimpešta — što stvara određenu osu konfrontacije Briselu. Pri tome svima je u EU jasno da je organizaciji potrebna refroma — potvrdio je u razgovoru za Glas Rusije nezavisni ruski ekonomista Dmitrij Tratas:
- Valutni savez u okviru EU nije životan bez političkog, finansijskog, poreskog saveza. Zato dalje kretanje putem integracije predstavlja jedinstveni put razvija EU. Ali sa druge strane niz država — između ostalog Velika Britanija, Danska, Norveška, nejednoznačno se odnose prema takvoj centralizovanijoj ”jedinstvenoj Evropi”. Ove zemlje predstavljaju poseban problem za EU.
A vreme za donošenje odlučnih mera za reformisanje EU i zone evra izgleda prolazi. Eksperti Svetske banke objavili su ovih dana prognozu Global Economic Prospects u kojoj su upozorili Brisel na opasnost od deflacije. I čak dolazak novih ljudi na upravljačka mesta samo po sebi teško da će prelomiti situaciju.
Ne čudi što se srednji indeks poslovnog i potrošačkog poverenja prema ekonomiji zone evra smanjio u junu do 102 punkta umesto prognoziranog rasta do 103 punkta. A u Bugarskoj koja nije član zone evra ulagači već jurišaju na banke.
Petar Iskenderov,
Čitajte više na Ukrajina iz minuta u minut
Izvor: Glas Rusije, foto: Flickr.com/Lars Plougmann/cc-by-sa 3.0
