Izvor: Politika, 24.Sep.2015, 21:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samit EU: gašenje požara ispred vrata EU
Angela Merkel je rekla da su mere sa samita EU samo prvi korak, a da uzrok iseljavanja, nasilje u Siriji, može biti otklonjen samo uz pomoć SAD, Rusije i Bliskog istoka
Samit EU je neformalnim odlukama o raspoređivanju 120.000 izbeglica koje se već nalaze u EU učinio samo prvi korak u rešavanju komplikovane izbegličke krize. Razgovarajući sa 16 guvernera nemačkih pokrajina o prijemu izbeglica, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nemačka kancelarka Angela Merkel je rekla da je odluka koja na ministarskom savetu nije doneta konsenzusom daleko od onoga što je potrebno za rešavanje migrantske krize. Merkelova je naglasila da je nasilje u Siriji uzrok iseljavanja toliko ljudi i on da može biti otklonjen samo uz pomoć SAD, Rusije i Bliskog istoka, preneo je Rojters.
Lideri EU su se na sedmočasovnom samitu u sredu naveče, koji je, prema rečima predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska, protekao u mnogo boljoj atmosferi nego što se očekivalo, odlučili da napore usmere ka čvršćoj kontroli granice EU i pomoći državama koje su na migrantskom putu ka EU.
Obećali su milijardu evra Turskoj i bliskoistočnim zemljama (Libanu i Jordanu) kako bi zbrinuli izbeglice i zaustavili priliv ka EU i 17 miliona zemljama bivše SFRJ.
Odlučeno je da će u Grčkoj i Italiji do novembra biti postavljeni „hotspot” centri u kojima će se uz pomoć dodatnog osoblja obavljati registracija i uzimanje otisaka prstiju migrantima. U te dve zemlje, u koje ulazi najveći broj izbeglica (Mađarska se nije složila da i ona bude među njima), obavljaće se i podela izbeglica na one koje beže od ratnih dejstava i one koji to čine iz ekonomskih razloga. Ekonomski migranti neće dobijati azil.
Međutim, za funkcionisanje sistema azila potreban je efikasan mehanizam vraćanja izbeglica. Premijer Bugarske Bojko Borisov je, međutim, ostao zabrinut. Bugarska je do sada bila sekundarna tranzitna zemlja za izbeglice, a premijer je izrazio bojazan da će nove mere EU samo preusmeriti više migranata iz Turske ka njenoj teritoriji. „Ako budemo čekali da 300.000 izbeglica uđe u Bugarsku pre nego što se sazove novi samit, to će za nas biti previše”, rekao je Borisov.
Nezadovoljstvo odlukama EU on je izrazio rečima da EU ide za događajima, umesto da ide korak unapred. „EU će samo reći koliko novca treba da se prikupi i gde da se presele migranti, jer ne mogu da donesu nikakvu drugu odluku”, rekao je Borisov. Austrija je već vratila oko 5.500 migranata, i to u većinom Rumuniju i Bugarsku. Pre tri nedelje Nemačka i Austrija su „privremeno” zaustavile priliv migranata, zahtevajući da se oni prvo registruju u prvoj članici EU u koju su ušli.
Iako je Tusk rekao će detalji ovog evropskog plana biti razrađeni do novog samita, 15. oktobra, i da su „neke teme još kontroverzne”, on je naglasio da imaju pozitivne signale da je „igra prebacivanja krivice završena”.
Međutim, igru prebacivanja igrao je i mađarski premijer Viktor Orban, koji je rekao da, pošto zatvaranje granice nije tako popularno, Mađarska može da razmotri opciju da izbeglice propusti u pravcu Austrije i Nemačke. „Austrijski kancelar je nedvosmisleno izjavio da bi bilo bolje da migrante, ako smo samo ogradom u stanju da ih zadržimo, propustimo”, rekao je Orban mađarskim novinarima u Briselu posle završetka samita EU o migrantima. Samit je ipak prošao bez velikih lomova jer je većina od četiri države koje su u utorak na ministarskom sastanku glasale protiv kvota (Češka, Mađarska, Rumunija i Slovačka) ublažila retoriku. Češki premijer Bohuslav Sobotka je govorio da će njegova „vlada odbiti svaki pokušaj da se uvede neki stalni mehanizam preraspodele izbeglica”, potom je najavljeno da će zvanični Prag preko Evropskog suda u Strazburu pokušati da ospori legalnost plana Evropske komisije, da bi premijer na kraju ipak obznanio da odustaju od tog plana, „zato što Evropa ne sme da se raspadne zbog izbegličke krize”.
Slovačka, koja pristaje da primi samo izbeglice hrišćanske vere, ostala je pri stavu da će pravdu traži na Sudu u Strazburu. „Nemci su dobili blickrig”, „Slovačka je pretrpela gubitak u borbi protiv kvota”, neki su od naslova u češkoj štampi. Slovački premijer Robert Fico je rekao da će ići u dva pravca: „Prvo ćemo podneti tužbu pred sudom, a, kao drugo, nećemo sprovesti odluku ministara unutrašnjih poslova.” „Kvote su iracionalne i završiće blamažom. Mi smo suverena država i odbijamo diktaturu većine u tako osetljivom pitanju”, rekao je Fico posle sednice vlade i dodao da Slovačka ne može da dozvoli da EU funkcioniše tako što velike zemlje odluke nameću preglasavanjem.
Predsednik Rumunije Klaus Johanis se predomislio i rekao da njegova zemlja ipak može da se izbori sa brojem izbeglica koje EU namerava da pošalje u tu zemlju. Vlasti u Rumuniji su ranije saopštile da ta zemlja može da primi najviše 1.785 izbeglica kako bi pomogla u smanjenju pritisaka, a po novom, promenjenom planu, ona će prihvatiti još 2.400 osoba. Poljsku, koja je uz Češku, Slovačku i Mađarsku, članica Višegradske grupe zemalja, a glasala je za obavezne kvote, Češka i Slovačka su optužile da je popustila pod pritiskom i „rasturila” grupu.
Šef poljske diplomatije Gžegož Šetina je odbacio kritike članica Višegradske grupe, navodeći da je glasanje protiv kvota samo besmislen i simboličan otpor. „Otpor Poljske kvotama imao bi smisla da je postojala šansa da blokiramo taj plan. A takve mogućnosti nije bilo. Bile bi to prazne reči”, rekao je Šetina, dok je bivši poljski predsednik Bronjislav Komorovski rekao da „nije problem broj izbeglica” nego „kako” ih primiti.
B. Mitrinović
----------------------------------
Iranac traži deportaciju iz Mančestera
London – Bežeći od rata i siromaštva, na desetine hiljada ljudi pokušava da uđu u Evropu, ali jedan migrant očajnički želi da se vrati u svoju zemlju. Policija u Mančesteru saopštila je da se Iranac Araš Arija sam prijavio u ponedeljak, tvrdeći da se ilegalno nalazi u Velikoj Britaniji. Međutim, nakon provere, ustanovljeno je da mladić ima trajnu boravišnu dozvolu. Policija je navela da je 25-godišnji Iranac delovao ljutito i nervozno i zahtevao da nakon 10 godina provedenih u Mančesteru bude vraćen u Iran. „Dejli telegraf” je preneo Arijinu izjavu u kojoj kaže da mu je „dosadio” grubi način na koji se Britanci ophode prema njemu.
Tanjug
.jpg)
