Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 30.Jan.2012, 22:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Samit EU: Pomiriti štednju i rast

BRISEL -

Evropski lideri na današnjem samitu u Briselu pokušavaju da "pomire" budžetsku štednju i privredni rast, kao i da privedu kraju formiranje trajnog fonda za spas, Evropskog stabilizacionog mehanizma, i dogovore se oko fiskalnog pakta kojim bi bila uvedena stroža budžetska disciplina u Uniji.

Samit je, zvanično, trebalo uglavnom da se usredsredi na iznalaženje načina za pokretanje privrednog rasta i zaposlenosti u vreme kada vlade širom Evrope moraju da smanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << javnu potrošnju i podignu poreze da bi se izborile sa "planinama" duga, preneo je Rojters.

Međutim, rasprave oko mera štednje i pregovora Atine i privatnih kreditora o restrukturisanju grčkog duga otežale su pokušaje da se pošalje optimističnija poruka kako je Evropa blizu rešavanja dužničke krize.

Nemačka kancelarka Angela Merkel pokušala je danas da umiri kritičare nemačkog predloga da se grčki budžet stavi pod kontrolu EU, navodeći da Evropa mora Atini da pomogne u sprovođenju ekonomskih reformi.

Debata mora da se vodi oko toga "kako Evropa može da pomogne Grčkoj da ispuni zadatke koji su pred njom", poručila je Merkelova po dolasku na samit EU u Briselu, nakon što su grčki zvaničnici i neki evropski lideri odbacili predlog Nemačke.

"Međutim, sve ovo može da funkcioniše samo ako Grčka i ostale članice (EU) razgovaraju o tome. Zbog toga ne želim kontroverznu debatu, već diskusiju koja može da rezultuje uspehom", ukazala je kancelarka.

Prema radikalnom nemačkom planu, koji su grčke vlasti odbacile, ministri finansija preostalih 16 zemalja evrozone odredili bi komesara koji bi mogao da stavi veto na odluke grčke vlade o budžetu.

Lideri Luksemburga i Austrije takođe su odbacili predlog Nemačke. Premijer Luksemburga i predsedavajući ministara finansija evrozone, Žan-Klod Junker, poručio je da se "snažno protivi ideji nametanja komesara sa tom misijom samo za Grčku. To nije prihvatljivo".

Austrijski kancelar Verner Fajman ocenio je da nemački predlog "ništa ne postiže i vodi u suprotnom smeru".

Premijer Švedske Fredrik Rejnfelt je, sa druge strane, podržao predlog Nemačke. "Grčka ne ispunjava uslove reformi, što je razlog zbog kog vodimo ovu raspravu. Po meni je to razumno", rekao je on.

Premijer Holandije Mark Rute upozorio je da Grčka ne može da očekuje daljnju finansijsku pomoć ako ne nastavi sa reformama, ukazujući da "Grčka takođe mora da ispuni obećanja koja je dala".

Kamatne stope na obveznice južnih evropskih zemalja porasle su danas, dok su akcije na berzama Starog kontinenta pale zbog zabrinutosti oko nedostatka opipljivog napretka u razgovorima Grčke i banaka o otpisu duga, kao i zbog loše ekonomske prognoze za Evropu.

U prilog zabrinutosti ide i saopštenje da je Španija u poslednjem tromesečju 2011. zabeležila pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 0,3 odsto na kvartalnom nivou, pa se sada ta zemlja nalazi na ivici recesije. Pored toga, Francuska je snizila prognozu svog privrednog rasta za 2012. na svega 0,5 odsto.

Novi premijer Španije Marijano Rahoj, koji po prvi put učestvuje na samitu EU, rekao je da Madrid ove godine očigledno neće ostvariti željeni privredni rast od 2,3 odsto, što je podgrejalo sumnje u to da li je Španija sposobna da svoj budžetski deficit do kraja ove godine smanji na 4,4 odsto BDP-a sa prošlogodišnjih osam odsto, kao što je obećala.

Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc kritikovao je Evropski savet zbog previše insistiranja na fiskalnoj disciplini, umesto na podsticanju privrednog rasta i otvaranju novih radnih mesta, ocenivši da je “fiskalni sporazum podignut na nivo leka za sve bolesti”.

Predsednik Evropske komisije Žoze-Manuel Barozo izjavio je da u budžetu EU ima još 82 milijarde evra neraspodeljenih fondova koji bi mogli biti upotrebljeni za podsticanje ekonomskog rasta i otvaranje novih radnih mesta, ali uz uslov da u okviru nacionalnih planova za zapošljavanje bude izdvojena isto tolika suma.

Španija bi, prema Barozu, mogla da na taj način dobije 10,4 milijarde evra, Italija osam milijardi, Grčka 4,3 milijarde i Britanija, koja nije članica zone evra, 1,4 milijarde evra. Ekonomska sila, Nemačka bi, pak, mogla da preuzme 5,8 milijardi evra.

Tu, međutim, postoji jedan uslov - da nacionalne vlade izdvoje isto tolike finansije, što neće biti lako, s obzirom na strogu budžetsku štednju.

Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej izjavio je da su radili na prevazilaženju krize, da je ostvaren značajan napredak, ali još nije kraj puta.

"Moramo da nastavimo da smanjujemo javne dugove i stabilizujemo evrozonu dok, u isto vreme, osiguravamo privredni rast i zaposlenost. (Samit) mora da bude savet koji pruža nadu", rekao je Rompej.

Premijer Britanije Dejvid Kameron naglašava da "moraju da budu veoma ozbiljni po pitanju privrednog rasta u Evropi". To, kako je istakao, znači kompletiranje jedinstvenog tržišta, potpisivanje trgovinskih sporazuma sa delovima sveta koji se najbrže razvijaju i ozbiljan napor pri olakšavanju poslovanja za mala preduzeća, da bi ona mogla da doprinesu povećanju zaposlenosti i privrednog rasta, što je potrebno.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...