Izvor: B92, 19.Okt.2012, 15:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Samit EU: Da li je najgore prošlo?

Lideri 27 članica Evropske unije održale su prvi od tri samita, u nadi da će 2012. okončati sporazumom o jačanju ekonomske i monetarne unije.

Početak samita EU u Briselu obilježili su podeljeni stavovi vodećih evropskih lidera.

Nemačka kancelarka apeluje na veća ovlašćenja Unije u pogledu intervencija u budžetu zemalja članica, dok francuski predsednik prvenstveno insistira na stvaranju bankarske >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << unije do kraja godine.

Glavne teme samita bile su stvaranje bankarske i fiskalne unije, jedinstveno regulatorno telo evropskih banaka, budžet evrozone, i kako dugove u Evropi učiniti zajedničkim.

Kretanje evrozone prema federalističkoj fiskalnoj integraciji i bankarskoj uniji kritikuje Dejvid Kameron.

On je čak najavio da je Britanija spremna da blokira svaki sporazum Evropske unije o budžetu za koji bude smatrala da je neprihvatljiv i protiv njenih nacionalnih interesa. "Britanska javnost očekuje strog pristup i to je upravo ono što će dobiti, a ukoliko ne bude postignut dogovor, odnosno ukoliko ne bude bilo dobrog sporazuma za Britaniju, onda ga neće ni biti

", dodao je on.

Prvi dan samita

Evropska dvadesetsedmorka se prvog dana samita sporila oko toga koliko moći da prenesu na centralne vlasti, s obzirom da je uoči sastanka nemačka kancelarka Angela Merkel u Berlinu pozvala na veća ovlašćenja EU u pogledu intervencija u budžetu zemalja članica i odbacila zahteve evropskih partnera za brže uspostavljanje jedinstvenog bankarskog tela koje će nadgledati rad banaka evrozone.

Ko šta hoće

Kancelarka pokušava da progura predlog da evropski komesar za monetarna pitanja bude zadužen i za budžetska pravila EU, uključujući i ovlašćenje da odbije predložene planove rashoda i poreza zemalja-članica, i vrati ih na doradu.

Time se direktno suprotstavlja predsedniku Francuske Fransoa Olandu i drugima, koji odbacuju predaju suvereniteta nad fiskalnom politikom i žele da ECB dobije nova ovlašćenja do kraja godine.

Francuski predsednik, međutim, odbija nemačke predloge insistirajući, prvenstveno, na uvođenju evrobveznica, i na stvaranju bankarske unije.

"Jedina odluka koju treba da donesemo, da potvrdimo, je stvaranje bankarske unije do kraja godine. Prvi korak je bankarsko nadzorno telo", kazao je predsednik Oland uoči početka samita.

Od uvođenja evra, Francuska i Nemačka su sledile različite vizije evropske ekonomske i monetarne unije. Kako ocenjuju ekonomski analitičari, za dve decenije "Francuzi su poprimili karakteristike Nemaca, a Nemci karakteristike Francuza. Ali je jaz ostao“.

Nemački mediji pišu da "Berlin, za razliku od Pariza, ima jasnu viziju budućnosti EU“. Koncepti ove dve zemlje su drugačiji, a ni jedna strana za sada ne želi da popusti.

Šojble protiv ostatka Evrope

Nemačka štampa analizira predloge nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea o uvođenju "super-poverenika", za monetarna pitanja Evropske komisije.

Trebao bi da ovo bude jedan od najvažnijih samita u proteklih nekoliko godina. Isprva je izgledalo kao da će na samitu u prvom planu biti Herman van Rompej.

Predsednik Evropskog saveta je podneo izveštaj o EU reformi, u kojem se pored ostalog predviđa zajednički evro-budžet. Mmeđutim, onda se tu našao nemački ministar.

Šojble u nekoliko intervjua oduvao sa stola sve ono što su Van Rompej i tri predsednika iz Evropske komisije, Evropske centralne banke i Evrogrupe predstavili nakon mukotrpnih zasedanje, komentariše list taz.

Pregovori bez rešenja

Dvadeset godina nakon samita u Mastrihtu, na kom su se evropski lideri dogovorili o uvođenju evra, još uvek se vode iste borbe, između „stabilnosti“ i rasta, između veće solidarnosti i strožije discipline, između uprave velikih država i više demokratske organizacije na kontinentu.

Od početka finansijske krize 2008. godine, vodeći političari su održali niz sastanaka pokušavajući da zajedničkim naporima reše dužničku krizu koja je razorila grčku privredu i dovela evrozonu do ruba druge recesije u tri godine.

Kriza, međutim, još uvek traje. Sve je verovatnije da Španija ide stopama Grčke, dok se Republika Irska i Portugal muče da reše dužničke probleme, a Velika Britanija odlučno kritikuje kretanje evrozone prema federalističkoj fiskalnoj integraciji i bankarskoj uniji.

Istovremeno, bankari napadaju političare za njihovu nesposobnost da se uhvate ukoštac sa krizom i sprovedu efikasne reforme koje bi rešile probleme.

Praksa je pokazala da su šefovi država i vlada do sada uspevali da premoste duboke ponore. Jedna je ključna stavka koja povezuje različita viđenja dva lidera vodećih evropskih privreda – i Pariz i Berlin su saglasni da bi rušenje evra prouzrokovalo "isuviše veliku štetu“.

Nastavak na B92...