Izvor: Kurir, 10.Jun.2011, 18:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ŠTA HRVATE ČEKA KAD UĐU U EU
ZAGREB - U očekivanju današnjeg dobijanja zelenog svetla Evropske komisije za kraj pregovora Hrvatske i EU i istorijske odluke o ulasku Hrvatske u Uniju koja bi trebalo da bude doneta na samitu EU, krajem meseca, "Večernji list" ukazuje na to šta građane Hrvatske čeka u Uniji od 1. jula 2013.
Uz podsećanje da je Hrvatska prebrodila dugotrajan >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << i mukotrpan proces pregovora za članstvo i konstataciju da su se mnoga pravila igre promenila baš zbog traženih prilagođavanja, list ukazuje na dobre i manje dobre novosti u EU.
Hrvatski studenti moći će da pohađaju univerzitete u EU pod istim uslovima kao i studenti države u kojoj se univerzitet nalazi. Svaki državljanin Hrvatske će, nakon određenog vremena koje se naziva prelazni period, moći da se preseli i zaposli u bilo kojoj od država EU, bez rizika od diskriminacije.
Više proizvoda i veća konkurencija nosi i niže cene, a kompanije će moći da pružaju usluge na celom području Unije, dok građani mogu da izaberu najpovoljniju uslugu koja se nudi na unutrašnjem tržištu.
Hrvatska će imati 12 poslanika u Evropskom parlamentu, sedam glasova u Savetu EU, jednog komesara u Evropskoj komisiji, po jednog sudiju u Evropskom sudu pravde, Opštem i Revizorskom sudu, a hrvatski postaje 24. službeni jezik EU.
Unija je za Hrvatsku pripremila 3,5 milijarde evra u prve dve godine članstva za projekte i dokumentaciju, dok će poljoprivreda kroz direktna plaćanja dobiti oko 373 miliona evra u prvoj godini članstva.
Neće se smeti saditi novi vinogradi, ali će se moći obnavljati stari, a proizvodna kvota za mleko određena je na 765.000 tona, a marmelade koje nisu izrađene od citrusnog voća prodavaće se dok ima zaliha, pa onda menjaju naziv u džem. Stranci, državljani EU, neće smeti kupovati poljoprivredno zemljište najmanje sedam godina nakon pristupanja Uniji.
Hrvatski će ribari koćaricama (vrstama ribarskog broda) moći da priđu na milju i po od zapadne obale Istre, sve do zapadnog ulaska u Kvarnerski zaliv. Ribari zadržavaju tradicionalne alate, a u hrvatskim vodama će istovremeno moći da ribari najviše 25 slovenačkih brodova, koliko i hrvatskih u slovenačkim teritorijalnim vodama.
Na izbor sudija neće smeti da utiče politika, predmeti na sudovima će se brže rešavati, a i policija će biti depolitizovana.
Ukinuće se sadašnja nulta stopa poreza na dodatu vrednost na hleb, lekove, knjige, novine i naučne časopise i biće uvedena stopa od najmanje pet odsto.
Sadašnja stopa PDV na ostale proizvode je 23 odsto, osim na turističke usluge gde je 10 odsto.
Menjaju se propisi o kašnjenju u plaćanju, kojom se ograničava rok plaćanje na 30 dana za plaćanje zateznih kamata i sankcija, a visina plaćanja neće zavisiti o ulasku u EU.
Sloboda kretanja robe podrazumeva ukidanje carina i taksa s jednakim efektom, usvajanje zajedničke carinske tarife prema trećim državama, zabranu količinskih ograničenja i mera s jednakim efektom i reformu državnih monopola.
Samim pristupanjem u članstvo neće se ukinuti granična kontrola s državama EU. To će se učiniti nakon što Hrvatska pristupi Šengenskom sporazumu, piše Večernji list.
.jpg)
