Izvor: Kurir, 04.Sep.2011, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ŠOŠKIĆ: KAMATNE STOPE ZAVISE OD INFLACIJE I DINARIZACIJE
BEOGRAD - Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić izjavio je da su ključni preduslovi za smanjenje kamatnih stopa u Srbiji obaranje stope inflacije, rast depozita i kredita u dinarima i ukupna makroekonomska stabilnost zemlje, uz politički napredak ka Evropskoj uniji.
" Domaće kamatne stope zavise od referentnih kamatnih stopa u inostranstvu, riziko premije zemlje, rizika finansijskog sistema koji izaziva skuplju regulativu bankarskih operacija, rizika dužnika, rizika >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << i kvaliteta instrumenata obezbeđenja i, naravno, konkurencije, i u svim tim domenima je moguće unaprediti postojeće stanje", rekao je Šoškić.
Guverner je istakao da su aktivnosti NBS u najvećoj meri usmerene ka stabilizaciji finansijskog sistema, što je važan preduslov za smanjivanje kamatnih stopa, ali da nije sve ni izbiliza u domenu centralne banke. Bankarski sistem u Srbiji, prema oceni Šoškića, stabilniji je nego pre tri godine i u grupu je najstabilnijih bankarskih sistema u Evropi.
"Likvidnost, kapitalna adekvatnost i rezervacije za potencijalne gubitke u bankarskom sistemu Srbije su daleko iznad međunarodnih standarda.Dodatna stabilizacija i bitan preduslov dalje relaksacije regulative vezana je za dodatnu afirmaciju "dinarizacije" u našem finansijskom sistemu", rekao je Šoškić.
On je podsetio da je "dinarizacija", odnosno veća upotreba dinara u domaćem finansijskom sistemu, u prethodnom periodu jednim delom bila podržana subvenicionisanim kreditiranjem Vlade, dok bi u narednom periodu trebalo da snižavanje inflacije i veći stepen makroekonomske stabilnosti predstavlja osnovni podstrek razvoju tog procesa. To je vrlo važna oblast aktivnosti NBS na kojoj ćemo istrajavati. Od uspeha u ovom domenu zavisi kretanje ukupnog rizika u našem finansijskom sistemu i realna mogućnost relaksacije regulative NBS radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema zemlje, od koje jednim delom zavisi i kretanje kamatnih stopa na domaćem tržištu, rekao je Šoškić.
Mere koje NBS preduzima da inflaciju svede u predviđene okvire dobile su, prema rečima guvernera, pozitivnu ocenu misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), sa kojom je Vlada Srbije ugovorila aranžman iz predostrožnosti, ali je ocenjeno da se mora dodatno raditi na podizanju konkurentnosti domaćeg tržišta. Prognoze centralne banke da će inflacija nastaviti da pada bazirane su, kako je rekao Šoškić, na činjenici da je inflacija junu i julu bila negativna, zatim da ne postoje cenovni šokovi na strani hrane i energije ni na domaćem ni na svetskom tržištu, domaća agregatna tražnja je stabilna kao i devizno tržište, a regulisane cene ne bi trebalo više značajno da rastu.
" Ulazimo u mesece kada smo pre godinu dana imali značajan cenovni rast, pa će i baza za obračun rasta cena biti niža. Otuda verujemo da će inflacija krajem trećeg tromesečja ove godine, odnosno. zaključno sa septembrom, posmatrano na godišnjem nivou biti jednocifrena, sa tendencijom daljeg pada do kraja godine", prognozirao je guverner. On je ukazao da stabilizacija cena uz pad inflacije, stabilizacija međunarodnih privrednih i finansijskih prilika i aranžman sa MMF-om, po pravilu, stvaraju i preduslove za dalju relaksaciju monetarne politike.
Na pitanje koji rizici postoje za očuvanje stabilnosti deviznog kursa Šoškić je rekao da na vrednost domaće valute utiče, pre svega, kretanje riziko premije Srbije, a ona zavisi kako od kretanja na međunarodnom tržištu, tako i od stepena održivosti domaćih javnih finansija i ukupne makroekonomske stabilnosti u zemlji. Komentarišući najnovije makroekonomske pokazatelje Šoškić je istakao da je spoljnotrgovinski deficiti, iako znatno niži od predkriznog nivoa, i dalje visok, dok industrijska proizvodnja, koja prati kretanje industrijske proizvodnje u Evropskoj uniji, i u drugom tromesečju beleži stagnaciju i pad, što je "vrlo zabrinjavajučhe jer je ona najzdravija komponenta našeg izvoza". "Strane investicije bi svakako trebalo da budu više i to će zavisiti od naše sposobnosti da ubrzamo hod ka EU i da rešavamo otvorena međunarodna pitanja u vezi naše zemlje. Javni dug je na gornjoj granici praga prihvatljivosti i dodatni dug bez dodatnog privrednog rasta ne bi smeli da uzimamo", rekao je Šoškić i dodao da je ukupni spoljni dug relativno visok. On je predložio da se prekogranični krediti preduzeća postepeno smanjuju, a da domaće firme budu zadužena u domaćim bankama i u sve većoj meri u domaćoj valuti bez devizne klauzule. Povodom najave Vlade Srbije da će u septembru na inostranom tržištu ponuditi prodaju državnih evrobveznica kojima će biti finansiran budžetski deficit, Šoškić je ukazao da je na nivou duga kakav ima Srbija to "izrazita potreba", ali da svakako nije "dobra prilika", imajući u vidu trenutna dešavanja na međunarodnom finansijskom tržištu.
"Pitanje je da li za prirast javnog duga uopšte postoji tako nešto kao što je "dobro vreme" za zaduživanje. S druge strane, pođednako je "dobro vreme" za inostrane obveznice kao i za zaduživanje u bilo kojoj drugoj formi, jer cena bilo kog vida zaduživanja, izuzimajući vrlo ograničene izvore "mekog kreditiranja" međunarodnih finansijskih organizacija, u sebi ima značajnu komponentu riziko premije koju ne možete izbeći", rekao je guverner. Ta riziko premija će, kako je naglasio, uz aranžman sa MMF-om biti svakako niža od one koja bi bila zahtevana od Srbije bez tog aranžmana.
