Izvor: Vostok.rs, 12.Nov.2013, 09:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD i EU: zona razdora?
12.11.2013. -
Učesnici druge runde pregovora SAD i EU koja je započela u ponedeljak raspoloženi su za dostizanje odlučnog proboja. Do sada je stranama pošlo za rukom da samo u opštim crtama usaglase parametre odgovarajućih mapa puta.
Ipak svetska finansijska kriza zahteva maksimalnu operativnost, a špijunski skandal između SAD i Evrope i unutašnje protivrečnosti u samoj EU mogu da osujete >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << već postignute sporazume. Skandal oko američkog špijunskog sistema PRISM preti da sahrani jedan od najambicioznijih geopolitičkih projekata. Karakteristično je da najoštriji stav u pogledu SAD zauzimaju Nemačka, Francuska i Holandija, vodeće zemlje EU u ekonomskom pogledu. Ponašanje u stilu hladnog rata je neprihvatljivo, citiraju agencije reči kancelarke Merkel. A bivši potpredsednik belgijskog parlamenta Lod Vanost je ubeđen da je glavni cilj programa PRISM upravo ekonomska špijunaža protiv EU, i to ima direktan odnos prema onom smislu koji Vašington ulaže u planove formiranja zone slobodne trgovine sa EU…
Nepredvidivu ulogu u daljem razvoju pregovora mogu da odigraju i one istočnoevropske zemlje članice EU koje su sami Amerikanci u svoje vreme proglasili Novom Evropom. Nije tajna da je finansijska kriza u EU najjače udarila upravo po evropskoj periferiji. I to nije dodalo poslednjoj odlučnosti da igra po pravilima Brisela. Dajemo reč direktoru ruskog Instituta za probleme globalizacije Mihailu Deljaginu.
- Kada svet klizi u krizu, u prvom redu i najviše strada periferija. Istočna Evropa se pridružila uniji pod fatalnim uslovima. To su nove evropske kolonije u suštini. A ko se brine o kolonijama?
Narastanje protivrečnosti linijom Zapadna Evropa – Istočna Evropa može da liši EU neophodnog unutrašnjeg jedinstva po pitanju zbližavanja sa SAD i da dovede do ozbiljnih odstupanja u realizaciji već dostignutih dogovora – podsetio je za Glas Rusije rukovodilac Centra za evropska istraživanja IMEMO RAN Aleksej Kuznjecov.
- Pitanje se sastoji u tome da li su slična odstupanja tekućeg momenta opravdani rizik kada kasnije pobednicima ne sude? Ili će se ovo odstupanje pretvoriti u pravilo? A pravila u politici, na žalost, mogu da stvore rupe za dalje zloupotrebe. Tako da slični proračuni predstavljaju gatanje u šolju. Naravno, u izvesnom trenutku sve može da bude revidirano.
Teško da će biti preterivanje ako se kaže da već danas Brisel treba da igra po tuđim pravilima. Kriza je naterala EU da revidira pogled na trgovinske odnose. Prethodnih godina Brisel je uglavnom sklapao sporazume o slobodnoj trgovini sa svim partnerima, dobijajući dostup na njihova tržišta u zamenu za povlastice i ovi sporazumi su sklapani pod uslovima evropljana. Sada se od Evrope traže ozbiljni ustupci. U principu aktualne namere da se formira trasatlantska zona slobodne trgovine pokušaj je dve strane da reše probleme van okvira STO. Prema prognozama eksperata, aktualni pregovori o transatlantskom sporazumu takođe će biti napeti i trajaće najmanje dve godine.
Na putu ka mogućem formiranju zone slobodne trgovine SAD i EU ekonomskih problema će se otkriti mnogo više nego u procesu formiranja, recimo, NAFTA. A skandal oko američkog elektronskog kalpaka nad Evropom koji je pokazao kako Amerikanci osiguravaju sebi jednostrane prednosti u okviru planiranog ekonomskog NATO-a, ove probleme neće smanjiti. Tako da projektovana zona slobodne trgovine SAD i EU može da se sasvim lako nađe pod američkim kalpakom.
Petar Iskenderov,
Izvor: Glas Rusije, © Kollaž: «Golos Rossii»
