Izvor: Politika, 09.Mar.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
S troškovima evropskog puta pred Brisel
Pre početka pregovora sa EU, zemlja treba da ima preciznu računicu o tome koliko će joj novca biti potrebno za primenu evropskih standarda, kaže Gordana Lazarević
Koliko će Srbiju koja je nedavno postala kandidat za članstvo u Evropskoj uniji koštati put do konačnog članstva u EU? U ovom trenutku na to pitanje nije moguće dati odgovor, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jer precizna i sveobuhvatna računica još nije sastavljena. Ali, kako kaže Gordana Lazarević, iz Evropskog pokreta u Srbiji, koja je do prošle godine bila pomoćnica ministra za finansije, zadužena za poslove programiranja pomoći EU, ono što je izvesno jeste da će zemlja već na početku pregovora o članstvu (koje očekuje krajem ove ili početkom sledeće godine), morati da ima precizne podatke o tome koliko će joj novca ukupno biti potrebno za usvajanje evropskih standarda, kako bi pregovarala i o rokovima za priključenje EU po pojedinim poglavljima.
Lazarevićeva podseća da je prilikom uvođenja pretpristupnog instrumenta 2007. godine došlo do bitnih izmena u praksi EU u odnosu na prethodno proširenje iz 2004. godine. „Do tada su iz Brisela tražili da usvojite evropsko zakonodavstvo, a sada izričito zahtevaju da ono bude i primenjeno”. To znači da će Srbija, koja je usvojila 57 zakona u oblasti životne sredine, što je izuzetno pozitivno, morati, da bi dokazala da te zakone primenjuje, u narednih deset do 15 godina da investira gotovo 11 milijardi evra.
Dobro je što će biti moguće reći Briselu da za primenu nekih evropskih standarda treba 20 i više godina. Ali za takav predlog Srbiji će, kako ukazuje naša sagovornica, opet biti neophodni prethodni proračuni, zapravo potvrda da obaveze ne mogu da budu ispunjene ranije.
S tim u vezi, zanimljiv je primer Poljske. Ta zemlja je u pregovorima, nakon što je uvidela da nema dovoljno sredstava koje bi u kraćem roku izdvojila za zaštitu životne sredine, zbog rudarskog basena Šljonsk, uspela da od EU izdejstvuje čak 40 godina za otklanjanje posledice zagađenja. „Ali da biste izdejstvovali povoljne rokove, morate da znate i troškove”, podvlači naša sagovornica.
Ona misli da treba jasno poručiti Evropi da ćemo sprovesti reforme, ali i ukazati da troškovi reforme padaju na teret zemlje kada ona nije članica.
Setimo se, u susret razgovorima o novom evropskom budžetu od 2014. do 2020, zemlje zapadnog Balkana prošle godine, negde u ovo vreme, dogovorile su se da od EU zatraže preraspodelu pomenutih sredstava koja dobijaju iz IPA fondova, tako da im se u godinama pred ulazak poveća pomoć, a da za uzvrat po prijemu u uniju dobiju manje sredstava. Kada bi ovakav zahtev bio prihvaćen, Srbija, koja za tekući budžetski period, od 2007. do 2013. dobija ukupno 1,4 milijarde evra, za deset godina bi, na takav način, dobila iz EU još dve milijarde evra. S tim u vezi, Ognjen Mirić, zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije, kaže, za naš list da je, sudeći prema predlogu novog budžeta za IPA 2014–2020, u iznosu od 14,1 milijardu evra, „inicijativa dala rezultat”.
Lazarevićeva izražava zabrinutost u vezi sa onim šta bi se moglo dogoditi sa IPA fondovima posle 2013. godine. Podsećajući da su prilikom sastavljanja budžeta EU za nekadašnji program KARDS zemlje članice izdvajale 1,14 odsto svog društvenog proizvoda, a da je kada je stvoren IPA izdvajano samo jedan odsto društvenog proizvoda tih zemalja, ona navodi da je, zbog tekuće ekonomske krize, „pitanje koliko će novca biti u IPA posle 2013. godine”.
Srbija, za sprovođenje projekata finansiranih iz tog evropskog pretpristupnog instrumenta, godišnje dobija oko 200 miliona evra, ali ima i izdatke. Za učešće u projektima koji se finansiraju iz IPA fondova, odnosno za sufinansiranje, naša zemlja godišnje, prema Mirićevim rečima, izdvaja od 35 do 40 miliona evra.
Lazarevićeva objašnjava i da je, zbog ekonomske krize, naše učešće u tim projektima smanjeno sa 15 na deset odsto njihove ukupne vrednosti i da to učešće nije neophodno u svim slučajevima.
Biljana Čpajak
objavljeno: 10.02.2012
