Izvor: Akter, 22.Feb.2016, 22:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija otvara remontni centar u EU?
Rusija želi da u nekoj od zemalja EU otvori vazduhoplovno-tehnički centar koji bi se osim remonta bavio modifikacijama, modernizacijama i snabdevanjem rezervnim delovima, izjavio je za splitsku Slobodnu Dalmaciju generalni direktor kompanije "Ruski helikopteri" Aleksandar Mihejev
Rusija, naime, namerava da formira centar za remont i modifikacije helikoptera tipa Mi-171 koji lete u zemljama Evropske Unije >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << , piše list i dodaje da će i Hrvatska uskoro imati potrebu za remontom svoje flote transportno-jurišnih helikoptera Mi-171Š.
"Evo, dakle, prvog inostranog ekonomskog zadatka za premijera Tihomira Oreškovića. Pitanje je samo jedno: hoće li ruska investicija završiti u Hrvatskoj, ili ćemo se potvrditi kao majstori izgubljenih prilika, navodi Slobodna Dalmacja.
Očito je, piše list, da zemlje EU-a ne mogu bez saradnje s Ruskom Federacijom, i obrnuto. Ni ekonomske sankcije nisu od konačnog i presudnog značenja za mogućnost suradnje s istočnim privrednim divom. Tome u prilog ide, na primer, saradnja Mađarske s Rusijom, od čega obe zemlje imaju znatnu ekonomsku korist.
S obzirom na to da je Hrvatska u NATO-u, nameće se pitanje može li sarađivati s Rusijom kad su u pitanju helikopteri? Konkurencija Hrvatskoj u ovom velikom ruskom projektu jesu NATO članice. Pri tome posebno valja istaći Češku, koja je po pitanju raznih helikopterskih inicijativa prva u NATO alijansi. Izvlači novac iz evropskih fondova, neguje dobre odnose s Rusima, a njihovi glavni simulatorski centar za obuku pilota helikoptera "HTP Ostrava" u ruskom je vlasništvu. Tu je i druga češka fabrika "LOM Praha", za remont helikoptera Mi-8/171 koja ima sve nove ruske sertifikate. Ako mogu Česi, valjda mogu i Hrvati, konstatuje splitski dnevnik.
Rusi, piše dalje Slobodna Dalmacija, računaju na ovaj posao s obzirom na to da jedino njihovi zavodi mogu vršiti radove na novijim verzijama helikoptera Mi-17.
I ostali korisnici helikoptera Mi-171 u EU moraće takođe u skorijoj budućnosti poslati svoje letelice na prvi remont koji se sada mora izvršiti u Rusiji koja jedina u ovom delu sveta ima uslove za remont kao i dokumentaciju za ovu i druge slične varijante familije Mi-8/17.
Ovaj centar bi pored pomenutih radova na Mi-171 mogao imati sertifikat i za ostale varijante helikoptera Mi-8/17 a navodno bi Rusi u izgradnju i opremanje centra uložili oko 20 miliona evra. Za tako nešto zainteresovani su i remontni zavodi u Češkoj, Slovačkoj i Litvaniji.
U svetu se trenutno u upotrebi nalazi oko 2500 vojnih helikoptera Mi-8/17 kao i još nekoliko stotina civilnih. To je veliko tržište koje može doneti mnogo novca a jedna od strateških odrednica daljeg razvoja Zrakoplovno-tehničkog zavoda (ZTC) iz Velike Gorice je osvajanje generalnog remonta ovog tipa helikoptera.
Da bi hrvatski ZTC, koji ima veliko iskustvo u održavanju Mi-8/17, postao jedan od ozbiljnih centara za remont ovog tipa helikoptera potrebno je dopuniti i usvojiti sposobnost remonta i modifikacija što bi uz dobijanje određene opreme, alata i dokumentacije omogućilo dobijanje sertifikata od proizvođača.
Mihejev kaže da bi neki remontni centar bio legalan mora imati odobrenje i kontinuiranu podršku kako konstrukcionog biroa "Milj" tako i samog proizvođača.
List navodi da je Hrvatska u proteklih nekoliko godina, usled političke situacije u odnosima Zapada i Rusije, odbijala neku veću vojno-tehničku saradnju sa Rusijom kao i da zemlje EU ipak ne mogu bez saradnje sa njom. Pominju se i slični vazduhoplovni zavodi u drugim zemljama EU koji nisu prekinuli odnose, aktivno sarađuju sa Rusima a ujedno nastoje i da dobiju nove poslove i prošire saradnju koja bi mogla podrazumevati i otvaranje remontnog centra koji se nudi i Hrvatskoj.
Nema sumnje da bi hrvatski vazduhoplovno-tehnički zavod mogao da postane remontni centar ukoliko bude bilo političke volje da se tako nešto ostvari. Zavod poseduje solidnu infrastrukturu, ima dobar kadar i bogato iskustvo u održavanju Mi-8/17 koji lete iznad Hrvatske već 25 godina, navodi splitski dnevnik.
