Izvor: B92, 17.Jul.2014, 14:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rusija "koči" nove čelnike EU

Brisel -- Razlike u politici prema Rusiji uticale su na to da vođe EU sinoć odlože za kraj avgusta imenovanje novog čelnika evropske diplomatije umesto Ketrin Ešton.

Time je odložen i izbor novog predsednika Evropskog saveta, iako je za to mesto i dalje jedini jasan kandidat danska premijerka Hele Torning-Šmit.

Preko toga ko će voditi Evropsku službu za spoljno delovanje (EEAS), nadležnu za diplomatiju i bezbednosno-odbrambenu politiku Unije, prelama se i suštinsko >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << viđenje strategije u politici EU prema svetu i prvenstveno Rusiji, što se posebno zaoštrilo zbog ukrajinske krize.

Poljska, baltičke zemlje i šef švedske diplomatije Karl Bilt su za to da se Evropska unija organski poveže s Ukrajinom, Moldavijom, Gruzijom, kao s NATO, traže mnogo oštrije sankcije prema Moskvi zbog krize oko Ukrajine, tako da su u viđenju politike prema Rusiji mnogo bliže Americi.

Istovremeno, "istočnoevropske članice s istorijskim teretom odnosa s Rusijom", kako ih zovu mediji u EU, traže za sebe položaje u Evropskoj komisiji, a imaju i svoje kandidate za čelnike Unije, pa u medijima ima komentara i da je to deo "trgovine".

Nemačka, Italija, uglavnom i Francuska, kao i članice na jugu EU, traže od Moskve da promeni politiku prema Ukrajini, ali nisu za to da se žešćim ekonomskim odmazdama ugroze i veliki poslovni interesi evropskih kompanija i banaka u Rusiji i smatraju da je Rusija preveliki sused i moćan partner da bi se s njom išlo u neki "hladni rat".

Vođi EU su se sinoć ipak dogovorili da zaoštre sankcije prema Moskvi, ali diplomate u Briselu misle da nikakve, pa ni žešće američke sankcije, neće privoleti Rusiju da popusti ako ne dođe do obustave vojnih operacija Kijeva u "proruskim" oblastima Ukrajine i pravih pregovora "svih strana" oko mirnog trajnog rešenja krize.

U prvim osvrtima evropskih medija, analitičara i diplomata se navodi da su se baltičke zemlje i Poljska usprotivile kandidaturi šefice italijanske diplomatije Federike Mogerini za naslednicu Ketrin Ešton, s obrazloženjem da je "neiskusna u spoljnoj politici I previše naklonjena Rusiji".

Ali Varšava i Baltik nisu dali neku jasnu podršku ni drugoj kandidatkinji za šeficu EU diplomatije, evropskoj komesarki za humanitarne poslove Kristalini Georgijevoj, iako je ona dugo radila i u Svetskoj banci.

Italijanski premijer Mateo Renci, nova nada evropskih socijalista, zapretio je da će Italija prvi put za pedesetak godina članstva u EU upotrebiti veto ako se ne nađe razumno rešenje za položaj šefa EEAS.

Renci je snažno stao iza kandidature šefice italijanske diplomatije Mogerini za to mesto, a dobio je, prema italijanskim izvorima i podršku grupacije socijalističkih i socijaldemokratskih stranaka, a izgleda i prećutnu saglasnost nemačke kancelarke Angele Merkel.

Opšti stav u EU je da na ključne položaje treba da dođu i žene, a Renci je u jedan mah predočio da Rim može ponuditi i "vrlo iskusnog" bivšeg premijera i šefa diplomatije Masima D�€™Alememu. "Pa ćete umesto žene dobiti brkatog muškarca", navodno je poručio.

Britanski list Gardijan u osvrtu kaže kako bi "neuspeh da progura Federiku Mogerini na čelo EEAS mogao biti udarac za ugled Rencija... zvezde u usponu snaga levog centra u Evropi, a koji može da bude protivteža preovlađujućem uplivu Angele Merkel na desnom krilu" političkih snaga Unije.

Ipak, i sam novi predsednik Evropske komisije Zzan-Klod Junker je uoči samita EU izjavio da novi šef evropske diplomatije mora biti iskusna i politički stamena ličnost, čime je samo na videlo stavio da su u "trgovini" oko položaja u EK i EU u igri i merila "muško-žensko, levica-desnica, male-velike zemlje, sever-jug, istok-zapad".

Ima i drugih važnih merila, pa je tako francuski predsednik Fransoa Oland zamerio da bi dolazak Hele Torning-Ssmit na čelo Evropskog saveta bio problematičan zato što Danska nije članica evrozone, a odbrana jedinstvene valute evra je tu od presudne važnosti.

Bilo je predviđeno i da Junker vođima EU predstavi i neke od kandidata za sastav nove Komisije, među kojima bi komesar za proširenje, politiku prijema novih zemalja u članstvo EU, mogao postati sadašnji komesar EK za međuinstitucionalne odnose, Slovak Maroš Šefćović.

Poljaci, recimo, traže mesto komesara za energetiku u EK, što drže Nemci, a što je jako važno i zbog odnosa s Rusijom i isporuka ruskog gasa preko Ukrajine.

Nemačka, pored ostalog, smatra da bi njoj trebalo da pripadne i položaj komesara za ekonomsko-monetarna pitanja i osporava kandidaturu Francuza Pjera Moskovisija, jer smatra da nije dovoljno stručan, pa "nude" Austrijanca Tomasa Vizera.

Najzad, u analizama medija i evropskih diplomata je ukazivano i na to da su Poljska, baltičke zemlje, kao i posebno Ukrajina, jako zamerili Federiki Mogerini što je, u svojstvu predsedavajućeg Saveta EU, posle Kijeva posetila i Moskvu i tamo zajedno s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom snažno podržala izgradnju gasovoda Južni tok i pozvala Putina da u oktobru dođe na samit EU-Azija u Milanu.

Nastavak na B92...