Izvor: B92, 26.Sep.2014, 21:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Rusija bi EU za partnera, ali..."
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov istakao je da su događaji u Ukrajini odraz dubokih protivrečnosti koje su nastale u evroatlantskom prostoru.
On je pozvao Evropsku uniju da ne onemogućava rešavanje konflikta, već da ispunjava postojeće dogovore.
"Kriza čitavog sistema evropske bezbednosti nije se pojavila zbog ukrajinskih događaja, već su obrnuto događaji u Ukrajini postali odraz dubokih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << protivrečnosti, koje su se nakupile u evroatlantskom prostoru", rekao je Lavrov.
Prema njegovim rečima, po završetku Hladnog rata bilo je saopšteno da će bezbednost biti jedinstvena i nedeljiva za čitavu Evropu, ali se to u stvarnosti nije desilo, prenela je RIA Novosti.
Lavrov je, pritom, istakao da je vanblokovski status Ukrajine jedan od najvažnijih elemenata koji osigurava evropsku bezbednost.
On ne smatra da postojanje vojno-političkog dela Sporazuma o asocijaciji Ukrajine i EU znači i pristupanje Ukrajine NATO-u.
Govoreći o tome šta spoljnopolitička služba EU treba da učini za rešavanje krize u Ukrajini, Lavrov je rekao da je potrebno da "ne smeta i podržava pozicije koje su dostignute uz učešće EU, zemalja kao što su Nemačka i Francuska".
Rusija je, kako je istakao, zainteresovana da EU ostane njen partner, kao i da "reši svoje probleme, bude jedinstvena, ima svoj glas u geopolitičkim i svetskim pitanjima".
Lavrov je naveo da se Ukrajina, odloživši do 2015. primenu sporazuma sa EU, vratila na "ono od čega je sve počelo", ali uz razliku od "hiljada života" i razrušenih gradova i sela.
"Zašto je to učinjeno? Potpuno je nejasno", rekao je on.
Prema Lavrovljevim rečima, bivši predsednik Ukrajine Viktor Janukovič "svrgnut je zbog toga što je odložio potpisivanje dokumenta" i "ispada da smo se vratili na situaciju koja je prethodila prevratu u Ukrajini".
Ističući da Moskva nema nameru da "kažnjava" Ukrajinu i "podriva" ukrajinsku privredu, Lavrov je, takođe, rekao da ako Kijev u punoj meri uspostavi zonu slobodne trgovine sa EU, Rusija će biti prinuđena da odustane od bescarinskog uvoza iz Ukrajine i vrati se na trgovinu po režimu najpovlašćenije nacije.
Ruski ministar inostranih poslova rekao je da izjave nekih članova ukrajinske vlade, uključujući premijera Arsenija Jacenjuka, ne pomažu aktivnosti predsednika Petra Porošenka za rešavanje krize.
Naglašavajući da Rusija vodi dijalog s Ukrajinom na vladinom nivou i da nema odsustva kontakta, Lavrov je dodao da će Moskva činiti sve da se nastavi dijalog Kijeva sa samoproglašenim Donjeckom i Luganskom Narodnom Republikom.
On je najavio i da će predsednik Rusije Vladimir Putin uskoro posetiti Beograd.
Lavrov je, takođe, istakao da svako postupanje na međunarodnoj sceni, a pogotovo primena sile radi gušenja pretnje terorizma, treba da se ostvaruje u skladu s međunarodnim pravom i uz saglasnost zemalja na čijoj teritoriji se te operacije izvode.
Lavrov je na konferenciji za novinare u Njujorku rekao da je u zajedničkom interesu da "makar i naknadno" koalicija za borbu protiv Islamske države (IS) ostvari takvu saradnju s vlastima Sirije.
Isključivanje sirijske vlade iz borbe protiv terorizma ne samo da je suprotno međunarodnom pravu, nego i snižava efikasnost te borbe, rekao je on.
Prema Lavrovljevim rečima, odlazak sirijskog predsednika Bašara el-Asada neće rešiti problem i potrebno je odustati od kaprica pri rešavanju takvih kriza, prenela je agencija RIA Novosti.
"Upozoravam i pozivam da se ne upada u iskušenje prostih rešenja - evo nestaće Asad i sve će biti dobro. Treba se baviti profesionalno tim radom, ne kalkulisati sa vremenom i ličnim simpatijama i antipatijama", rekao je ruski ministar inostranih poslova.
Lavrov je, takođe, rekao da dijalog o rešavanju konflikta u Siriji ne može biti potpun bez učešća Irana.
Prema njegovim rečima, važno je da se pri rešavanju svakog konkretnog problema vide razlozi koji su ga izazvali.
Podsećajući na situaciju u Iraku, Siriji, Libanu, Libiji i Avganistanu, Lavrov je kazao da se na severu Afrike množe problemi i veoma je važno, osim zajedničkog zadatka borbe protiv terorističke pretnje, dogovarati se o tome kako će se podržavati mirovni i politički procesi.
"Unutrašnja pitanja organizovanja života u državama treba da se rešavaju širokim opštenacionalnim dijalogom, uz uključivanje svih političkih, etničkih, konfesionalnih grupa odgovarajućeg društva, bez pokušaja da se smišljaju neki scenariji rešenja spolja", naglasio je on.
Podsećajući na obraćanje generalnog sekretara UN Ban Ki Muna s govornice GS UN o potrebi striktnog pridržavanja Povelje UN, Lavrov je rekao da Rusija ima mnogo istomišljenika koji smatraju potrebnim traženje zajedničkog pristupa u radu UN.
Šef ruske diplomatije kao dobar primer naveo je odziv na ruski predlog na sednici Saveta bezbednosti UN kojoj je predsedavao američki predsednik Barak Obama.
"Okupili smo reprezentativan skup uz učešće zemalja Bliskog istoka i severa Afrike uz prisustvo stalnih članica SB UN i drugih zainteresovanih zemalja, kako bismo sproveli duboku i sistemsku analizu razloga koji su izazvali, izazivaju i nastavljaju da pothranjuju medjunarodni terorizam", kazao je Lavrov.
"Mislim da će takav razgovor biti koristan. U UN postoji dosta struktura za borbu protiv terorizma, potrebno ih je aktivno i što je najvažnije, ispravno koristiti", dodao je on.
Govoreći o diskusiji o ograničavanju prava veta u SB UN, Lavrov je izrazio spremnost Moskve da u njoj učestvuje, ali je dodao da ona nikuda ne vodi.
"Rusija je spremna da razmatra pravo veta, ali ta diskusija teško da će dovesti do bilo čega. To pravo fiksirano je u Povelji UN, a za promenu Povelje u tom delu ja ne vidim nikakve šanse", kazao je šef ruske diplomatije na konferenciji za novinare na marginama 69. zasedanja Generalne skupštine UN.
Pogledaj vesti o: Nju Jork
