Izvor: BKTV News, 25.Mar.2013, 16:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija: Nastavak otimačine na Kipru
Dok premijer Rusije Medvadev kaže da je na Kipru nastavljena otimačina, predsednik Putin spušta loptu izjavom da će podržati napore EU da se prevaziđe kriza.
Naime, premijer Dmirtj Medvedev je rekao da se na ostrvu nastavlja otimačina tuđeg kapitala. On je naveo da njegova zemlja posle sporazuma Kipra i evrogrupe “pažljivo proučiti posledice te krize”, posebno kakvo će biti njeno dejstvo na rusko >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << i svetsko finansijsko tržište.
“Moramo da ustanovimo u šta će se ova priča pretvoriti na duži rok, kakve će posledice ostaviti po međunarodni finansijski i monetarni sistem – samim tim kakve će posledice biti po naše interese”, rekao je Medvedev.
Kako je preneo Putinov portparol premijer Rusije je u prvoj reakciji rekao da “podržava napore Kiprskog predsednika i Evropske komisije da prevaziđu krizu”. Pored toga, Putin je dao zadatak vladi da radi na restrukturiranju kredita koji je Rusija dala Kipru.
Pored toga, kako javlja BBC-ijev izveštač Stiv Rozenberg, predsednik odbora za spoljne poslove ruske Dume je sarkastično rekao da je “Spašavanje koje se radi tako što se pokradu depoziti potpuna novost”.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je, inače prošle nedelje, posle najave da bi mogli da se oporezuju depoziti u kiparskim bankama, u kojima pretežno Rusi drže svoj novac, rekao da je ta odluka “nefer, neprofesionalna i opasna”.
Naime, dogovorom Nikozije i kreditorske trojke – EU, MMF i Evropska centralna banka, Kipar će dobiti pomoć od 10 milijardi evra. Paket pomoći ne podrazumeva oporezivanje bankarskih depozita manjih od 100.000 evra. Ali oni dopoziti veći od te sume će biti oporezovani sa jednokratnom stopom od 30 odsto. Takođe, u medijima se nagoveštava mogućnost da veći depoziti od 100.000 evra budu zamrznuti.
Inače, kiparski parlament je odbio prethodni predlog za pomoć.
Fajnenšel tajms je i pre briselskih razgovora najavio da ruski biznismeni uveliko spremaju povlačenje sa Kipra i da njihovi timovi pravnika i ekonomista užurbano rade na izradi najbezbolnijih opcija. Očekuje se da će oni u tome imati podršku države.
Moskovska glasila prenose stav pojedinih zapadnih analitičara koji ne isključuju mogućnost da Rusija, koja će biti najviše oštećena uvodjenjem konfiskacionog poreza u Banci Kipra, potraži kompenizaciju tako što bi posegla za imovinom nekih zapadnih kompanija koje posluju na njenom tržištu.
Ranije je u Moskvi objavljeno da veliki ruski biznismeni i drugi ulagači imaju u kiparskim bankama oko 30 milijardi evra, i da će baš oni biti glavne žrtve plana za spasavanje banaka na ostrvu.
Američki komentatori podsećaju da su pokušaji uvodjena konfiskacionih poreza u prošlosti bili neuspešni, izuzimajući slučaj Japana posle Drugog svetskog rata.
Porez na kapital prvi su, inače, počeli da primenjuju stari Grci. Uvodjenje slične dažbine, u nastojanju da se reše nagomilani državni dugovi, razmatrano je u nizu evropskih zemalja počev od 18. veka. Ali, taj model nije ni jednom primenjen, jer njegovi autori nisu mogli da dokažu da je koristan, piše portal Finmarket.
Posle Prvog svetskog rata usledila je, medjutim, cela serija novih pokušaja uvodjenja konfiskacionih poreza u nizu evropskih zemalja, uključujući Nemačku, Austriju, Madjarsku, Italiju i Češku.
U Italiji je, na primer, vlada predvodjena socijalistima predložila 1919. godine uvodjene poreza na vlasništvo, tako što bi sitni posednici plaćali 3,3 odsto od vrednosti svoje imovine, a krupni kapitalisti čak 50 procenata. Taj pokušaj je odmah izazvao paniku na lokalnim berzama i, prema objašnjenju sociologa, ubrzao dolazak fašista na vlast.
Plan austrijske vlade, obnarodovan 1920. godine, da uvede porez na bankarske uloge i drugu imovinu gradjana, dugo je razmatran i neslavno je okončan tri godine kasnije kada se ta zemlja suočila sa pravim bankrotom državne kase.
Pokušaj američke savezne države Mičigen da u februaru 1933. godine, u četvrtoj godini Velike depresije, uvede slobodne dane (što je protekle sedmice uveo i Kipar) za lokalne banke toliko je uplašio ulagače da su odmah masovno navalili na bankarske šaltere širom SAD, pa je to još više pojačalo ionako veliku ekonomsku krizu.
Jedina uspešna operacija uvodjenja konfiskacionog poreza obavljena je u Japanu nakon što je ova zemlja kapitulirala u Drugom svetskom ratu.
Vlada u Tokiju je lako “progurala” porez za lokalne bogataše, koji su proglašeni i glavnim krivcima za to što je “zemalja izlazećeg sunca” gurnuta u ratni vihor, u iznosu od 50 odsto, što je, prema ocenama ekonomista, bila inicijalna kapisla za kasniji brz japanski privredni oporavak.
Izvor: Tanjug
Tweet
