Izvor: Vostok.rs, 09.Okt.2013, 16:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija-EU: Ispitivanje vrednosti
09.10.2013. -
Uoči samita zemalja „Istočnog partnerstva“ u Viljnusu EU se plaši jačanja ruskog pritiska na njegove učesnike. Stiče se utisak da se povici: „Upomoć!“ iz Istočne Evrope danas čuju mnogo češće nego ranije.
Predsednica Litvanije koja predsedava EU, Dalja Gribauskajte, je zabrinuto izjavila da Rusija pokušava da ubedi istočne partnere EU u potrebu za zbližavanjem s Carinskim savezom. Podsetila je da je zbog ekonomskih teškoća Evropa >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << zauzeta svojim unutrašnjim poslovima i da je to zgodna prilika da treće zemlje šire svoj uticaj.
Više je nego verovatno da će se evropsko javno mnjenje odazvati na molbe za pomoć, smatra glavni urednik informaciono-analitičkog izdanja „Geopolitika“ Leonid Savin:
- Mislim da je to povezano s predstojećim samitom „Istočnog partnerstva“ u Viljnusu. Tamo Ukrajina, Gruzija i Moldavija treba da potpišu sporazum o pridruživanju s EU, što će sprečavati njihov ulazak u Carinski savez. Bezuslovno, niz zemalja Istočne Evrope vrši razne vrste pritiska na Rusiju. Pre svega, Litvanija. Naravno, Poljska je zainteresovana za širenje zone svog uticaja na Ukrajinu i Moldaviju.
Iza maglovitih žalbi na Moskvu kriju se konkretni interesi. Po mišljenju poslanika Evropskog parlamenta iz Poljske Jaceka Siriuša-Voljskog, u EU se nakupio čitav niz pitanja: od poštovanja ljudskih prava u Rusiji do delatnosti Gazproma u Bugarskoj, Češkoj, Mađarskoj, Poljskoj i pribaltičkim zemljama. Evo kako je situaciju prokomentarisao nemački politikolog Hans-Hening Šreder:
- Pre svega, ja ne bih poistovećivao Gazprom i Rusiju. Gazprom je preduzeće koje posluje na međunarodnom tržištu. A EU pokušava da reguliše svoje energetsko tržište. To je normalno stanje stvari. Postojala je nada da će probleme uspeti da reguliše posle ulaska Rusije u STO, ali se stalno pojavljuju tehničke poteškoće. Politički napredak će biti moguć ukoliko bude pokazana politička volja. Međutim, EU je sad zauzeta svojim problemima – pokušajima da spasi evrozonu i samu Evropsku uniju.
Stručnjaci gaje određene nade o potpisivanju rusko-evropskog Sporazuma o partnerstvu i saradnji. Vladimir Jevsejev, stariji naučni saradnik Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose smatra:
- Ne treba dramatizovati situaciju. U uslovima ekonomske stagnacije u Evropi širenje veza s Rusijom nema alternativu. Drugo je pitanje što Evropljani ponekad žele previše da dobiju, na primer, Ukrajinu. Oni bi hteli da se mešaju u poslove država koje su najbliže Rusiji. Rusija to ne može da dozvoli. Zbog toga postoje objektivni razlozi koji sprečavaju potpisivanje sporazuma. Međutim, nema nesavladivih prepreka. Ovo pitanje treba da prestane da bude politizovano.
Bez obzira na objektivne i subjektivne poteškoće između Rusije i Evrope otvara se novi prostor za mogućnosti. Sad je jako dobro vreme da se ponovo osmisli sve što je bilo učinjeno. Prosto, treba više razmišljati o ekonomskim problemima. Ako ekonomski problemi ne budu rešeni u Evropi će početi politička kriza, uključujući i raspad EU. Tim pre što je neko namerno gura u konfrontaciju s Rusijom, smatra generalni direktor Centra za političku konjunkturu Sergej Mihejev.
- Evropa nije jedinstvena. Glasovi se uglavnom čuju iz zemalja Istočne i postsovjetske Evrope: Pribaltik, Poljska. Ove zemlje su najbliži saveznici SAD u Evropi. Amerikanci koriste njihove istorijske uvrede i bolne komplekse. Njima je vrlo dobro jasno da ne smeju da dozvole da Evropa i Rusija uspostave normalne odnose. Jer, ako Evropa i Rusija uđu u konstruktivnu saradnju, Amerikanci više neće biti potrebni u Evropi. Evropi neće biti potreban „nuklearni kišobran“, vojno prisustvo, stalno starateljstvo.
Po mišljenju vodećeg analitičara Evropskog saveta za međunarodne odnose Štefana Majstera, glavnu ulogu u odnosima između Brisela i Moskve igraju negativni utisci i stereotipi. Očekivanja obe strane su veoma različita i ako se ne opravdaju nastupa razočarenje. Evropska unija treba realističnije da ocenjuje savremenu situaciju u Rusiji, a takođe da pokuša da izdejstvuje da Moskva prihvati njena pravila, uveren je nemački stručnjak.
Drugim rečima, strane treba da se ophode s poštovanjem jedna prema drugoj. Možda je kriza u rusko-evropskim odnosima ipak dublja nego što smatraju optimisti. Kao što je nedavno izjavio novi predstavnik Evropske unije u Moskvi Vigaudas Ušackas, pravo poverenje je moguće onda kad strane dele zajedničke vrednosti. A danas se baza vrednosti smanjuje. Ovo se tiče i prava seksualnih manjina, i delovanja međunarodnih ekoloških organizacija i političko-socijalnog uređenja u celini. Dok Evropa i Rusija ne nađu zajednički imenilac bar u ovim pitanjima njihovi dobrosusedski odnosi će često biti neuspešni prilikom ispitivanja čvrstine.
Sergej Duz,
Izvor: Glas Rusije, © Kollaž: «Golos Rossii»
Pogledaj vesti o: Litvanija
