Izvor: RTS, 14.Sep.2012, 10:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Rupe" u evropskim zakonima
Iako je prošli saziv parlamenta usvojio više od 80 odsto zakona koji su predviđeni Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju EU, mnogi od njih sadrže određene propuste. Zakoni su usvajani masovno, pa su neki ostali neusaglašeni. Tako dva zakona za istu stvar propisuju različite stvari.
U protekle četiri godine u Srbiji je usvojeno više od 80 odsto zakona koji su predviđeni Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji. Mnogi od tih zakona usvajani >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << su po hitnom postupku, pa su se, prema rečima stručnjaka, zadržali i neki propusti u sadržini zakona.
Zakoni iz evropskog zakonodavstva usvajani su masovno, pa su ponekad i neusaglašeni. Recimo, dva zakona za potpuno istu stvar propisuju različite stvari, a dešava se i da neki od zakona nemaju potrebne pravilnike, pa se primenjuju delimično. Ima i onih čije se pojedine odredbe uopšte ne primenjuju.
Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije ističe da zakon o opštoj bezbednosti proizvoda ne može adekvatno da se primenjuje, jer se određeni član tog zakona može primenjivati tek kada Srbija postane deo Evropske unije.
Neretko se dešava da se usvoje i zakoni za koje se na kraju ispostavi da se ne mogu finansijski ispratiti.
"Harmonizacija sa Evropskim zakonondavstvom donosi finansijske izdatke. U uslovima ekonomske krize pre svega, ne možete da imate dugoročno, a ponekada čak ni srednjoročno planiranje mogućnosti, ni građana ni države ni privrede, a harmonizacija direktno utiče na njihove finansijske mogućnosti i o tome morate voditi računa", rekao je Vladimir Međak iz Kancelarija za evropske integracije.
Da bi predlog zakona nekog ministarstva došao do Skupštine, trebalo bi ga prosledi Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo i Kancelariji za evropske integracije da ga provere i daju svoju mišljenje.
Ipak, u pisanom odgovoru Sekretarijata kažu da su predlagači u obavezi da vode računa o međusobnoj usklađenosti zakona i da se neusklađenosti normi odobravaju samo u neophodnim slučajevima. Neki stručnjaci smatraju da je ovo problem koji bi trebalo rešavati na više nivoa.
''Samo 30 posto usvojenih zakona se efikasno primenjuje. Kod nas je potrebno da se sistemski sagleda primena zakona i to je potrebno da urade Vlada i nadležna ministarstva u saradnji sa Sekretarijatom za zakonodavstvo'', navodi Dragan Veljović iz časopisa "Izazovi evropskih integracija".
Da bi se izbegli problemi prilikom donošenja zakona potrebno je da se što manje zakona usvaja po hitnom postupku, jer tako ima više prostora za analizu i javnu raspravu.
