Izvor: Vostok.rs, 08.Sep.2012, 13:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Romi lete u Šengen
08.09.2012. -
Ulazak Rumunije u Evropsku uniju suočio je EU s pitanjem: šta raditi s rumunskim Romima? Praksa pokazuje da Evropska unija nije spremna da odgovori na ovo pitanje, a briselske birokrate više vole da prećute problem ili da dele obećanja koja ne mogu da ispune. Ranije su evropski činovnici sve probleme mogli da prebace na pasivnost rumunskih vlasti koje se zaista ne odlikuju žustrinom i efikasnošću >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << u smislu rešavanja socijalnih problema romske zajednice. U toku poslednjih godina postalo je potpuno očigledno da je problem opšteevropski, ali zajedničko rešenje na nivou Evrope još uvek nije usledilo.
Za romsku zajednicu neprijatno iznenađenje je predstavljala odluka francuskog predsednika Fransoa Olanda da prema Romima nastavi politiku svog prethodnika. Bez obzira na predizborna obećanja on je dozvolio rušenje šatorskih naselja i iseljavanje iz zemlje Roma bez zaposlenja. Predsednik Evropskog foruma Roma i nomada Rutko Kacinski je uputio Fransoa Olandu zvanično pismo sa zahtevom da ispuni svoja predizborna obećanja u odnosu na evropske građane romske nacionalnosti i da deportuje samo one kojima je bila data mogućnost da se integrišu u francusko društvo, a oni su je se odrekli.
Situaciju veoma otežava to što je «romski problem» u stvari kompleks problema i zahteva kompleksno rešavanje. Značajan broj Roma odlazi iz zemalja Istočne Evrope u potrazi za boljim životom, spreman je da radi i da se integriše u evropsko društvo i u ovom smislu oni se praktično ni po čemu ne razlikuju od drugih emigranata. Međutim, pažnja društva, novinara i političara usmerena je na etnički kriminal koji se često povezuje s Romima
Najpoznatiji problem ove vrste su grupe prosjaka u čijoj ulozi obično nastupaju deca, koju roditelji dovode «na posao». Vrlo često ovo prosjačenje nije posledica siromaštva, već biznis, koji roditeljima prosjaka obezbeđuje mogućnost da lagodno žive bez zvaničnog posla. Novinari Bi-bi-sija su ovom fenomenu posvetili film «Tajni život britanske dece-prosjaka». U njemu su prikazane skupe kuće i vozila kupljeni u Rumuniji od novca koje su prosjaci isprosili u Velikoj Britaniji.
Slična novinarska istraživanja obavljena su i u drugim zemljama, uključujući i Norvešku u kojoj su deca-prosjaci postali prava nevolja, koja je zahtevala intervenciju policije. Bez obzira na pokušaje novinara koji su vršili takva istraživanja da se drže u okvirima političke korektnosti, gledaocima je očigledno da se radi o deci rumunskih roma. U ovim uslovima teško je očekivati da srednjestatistički Evropljanin zabrinut zbog krize i ekonomskih problema pokaže saosećanje prema Romima koji zarađuju do 18.000 funti mesečno pretvarajući svoju decu u profesionalne prosjake.
Evropska unija izdvaja sredstva za projekte usmerene na integraciju Roma, ali stavlja akcenat na integraciju u zemljama boravka, na primer u Rumuniji. Pritom situacija kad Romi daju prednost emigraciji u imućnije zemlje Zapadne Evrope evropske vlasti dovodi u ćorsokak. Zbog toga su vlasti zemalja gde je javno mnjenje usmereno protiv Roma, a etnički kriminal predstavlja realan problem, primorane da pribegavaju deportaciji Roma i rušenju šatorskih gradova i naselja u kojima stanuju.
Pasivnost evropske birokratije neke države u Evropi primorava da preuzmu inicijativu u svoje ruke. Stručnjak, rukovodilac francuskog Biroa za emigraciju i integraciju Arno Klarsfeld aktivno radi s rumunskim vlastima na pokretanju projekata za integradiju u rumunsko društvo Roma koje su deportovale francuske vlasti. Rumunska štampa tvrdi da je pokrenuto već 80 sličnih projekata, ali nažalost, ništa nije poznato o njihovoj efikasnosti. Evropska birokratija prečesto smatra da novac rešava sve i da izdvajanje novih sredstava za integracione programe može da reši problem. Statistika pokazuje da je rumunska vlada uspela da kultiviše samo 7,4% sredstava koje je EU izdvojila za razvoj ekonomije i društva. Izdvajanje novih sredstava neće rešiti problem. Evropski činovnici treba direktno da se bave pitanjem integracije Roma, ali postoje ozbiljne sumnje u to da evropski činovnici to žele.
Valentin Midrešesku,
Izvor: Golos Rossii, © Kollaž: «Golos Rossii»
