Izvor: Danas, 22.Dec.2014, 23:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Riga blagonaklona prema Beogradu
Beograd - Letonija, koja će prvog januara preuzeti šestomesečno predsedavanje Evropskom unijom, neće kočiti integraciju Srbije u taj dvadesetosmočlani blok, budući da blagonaklono gleda na težnje Vlade premijera Aleksandra Vučića, ali proširenje EU nije prioritet za tu baltičku zemlju, ocenjuju za Danas stručnjaci za spoljnu politiku.
Naši sagovornici ukazuju da će napredak u normalizaciji >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << odnosa sa Prištinom predstavljati glavni zadatak na evropskom putu Beograda u narednih pola godine.
Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka, komentariše za Danas da „ne treba očekivati neprijatna iznenađenja“ od Letonije, ali ističe da je ta zemlja članica NATO, koja sledi „evroatlantski kurs“, svojstven nedavno izabranom predsedniku Evropskog saveta, Poljaku Donaldu Tusku.
- Letonija ne bi trebalo negativno da iznenadi Srbiju u procesu evropske integracije. Ipak, treba imati u vidu da je reč o državi koja zastupa tvrdu liniju prema Rusiji - ukazuje on.
Simić naglašava da će „Kosovo, Kosovo i Kosovo“ biti odlučujuće za pridruživanje EU. „Zadaci Srbije odnose se na ono što nam je već poznato iz Briselskog sporazuma, ali i na nove izazove poput mogućeg članstva Kosova u Savetu Evrope“, zaključuje naš sagovornik.
Sena Marić, istraživačica u Centru za evropske studije, ocenjuje za Danas da Letonija spada u države zagovornice proširenja EU i poput ostalih baltičkih država predstavlja „svetao primer“ kako proces pristupanja i članstva u Uniji može pozitivno da utiče na razvoj zemlje.
- Letonska premijerka je nedavno u Beogradu izjavila da će njena zemlja učiniti sve kako bi pomogla Srbiji u procesu pristupanja. Međutim, teško je očekivati da će se ova mala zemlja sa svojim kapacitetima zalagati za otvaranje pregovora sa Srbijom kao što je to činila Italija u prethodnom semestru, koja uprkos intenzivnoj diplomatiji nije uspela da slomi otpor Nemače. Letoniji proširenje nije prioritet, imajući u vidu trenutne spoljnopolitičke prilike i njen položaj, ona će nastojati da poentira na temama odnosa sa istočnim susedima - smatra naša sagovornica.
Marićeva konstatuje da će dijalog Beograda i Prištine biti dominantna tema u narednih šest meseci, s obzirom na insistiranje Nemačke da pristupni pregovori ne mogu početi bez punog sprovođenja Briselskog sporazuma.
- Uporedo sa tim, skrininzi će se završiti do marta i teći će pripremne radnje za otvaranje najsloženijih poglavlja 23 i 24. Ova poglavlja svakako još nisu spremna a moraju biti među prvima otvorena - navodi ona.
Usklađivanje spoljne politike
Sena Marić ukazuje da se može takođe očekivati sve veći pritisak na Srbiju da usklađuje svoje spoljnopolitičke stavove sa EU. „Sve u svemu, članstvo u EU iz ove perspektive deluje vrlo daleko i nadam se da će se ubuduće daleko više ulagati u pojašnjavanje koristi procesa pristupanja i našim i evropskim građanima, koji vremenom sve više gube interesovanje i pozitivan stav prema EU, odnosno proširenju“, zaključuje sagovornica Danasa.
