Izvor: RTS, 20.Jul.2016, 11:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Repčekova: Srbija na stabilnom putu ka EU
Ambasadorka Slovačke u Srbiji Dagmar Repčekova smatra da je reformski put kojim je Srbija krenula stabilan, a EU nesumnjiv strateški cilj. Istakla je da očekuje otvaranje još poglavlja tokom slovačkog presedavanja Evropskoj uniji.
"Mislimo da je put dobro započeo, u decembru prošle godine su otvorena poglavlja 32 i 35, a sada >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << su u julu otvorena poglavlja 23 i 24, pripremljena su i druga poglavlja tehničke prirode, a verujemo da je i realno da ih otvorimo tokom šestomesečnog predsedavanja Slovačke Unijom. Ali, to pre svega zavisi od upornosti Srbije," rekla je Repčekova u intervjuu Tanjugu.
Repčekova smatra da je otvaranje poglavlja 23 i 24 u pristupnim pregovorima Srbije sa EU i prvi veliki uspeh slovačkog predsedavanja u Savetu EU.
"To dokazuje da držimo datu reč i da politiku proširenja shvatamo ozbiljno. Slovačka je uvek bila zagovornik proširenja EU," rekla je slovačka ambasadorka.
Sa druge strane, istakla je, i države kandidati moraju da urade svoj domaći zadatak, dostignu određeni napredak na putu integracija i da na kraju primene reforme na koje su se obavezale, čime bi dokazale da su spremne za otvaranje pojedinih poglavlja.
"Reforme koje se sprovode su za dobrodit građana konkretne države, za veću demokratizaciju društva i za bolji život ljudi", napomenula je ambasadorka dodajući da se to ne odnosi samo na Srbiju.
"Otvaranje poglavlja nije krajnji cilj u ovom procesu, i ne znači da je sada kada je otvoreno poglavlje 23 sve završeno. Upravo suprotno, to je početak određenog procesa koji u krajnjem ishodu vodi do zatvaranja poglavlja i daje znak da je Srbija u ovoj oblasti pripremljena da postane punopravni član EU", napomenula je Repčekova.
Drugim rečima, Srbija treba da stavi na sto argumente: pomak u sprovođenju Akcionih planova za poglavlja 23 i 24, implementaciju svih obaveza koje je obećala da će da uradi, a to su između ostalog vladavina prava, prava nacionalnih manjina, pravosuđe, nezavisno sudstvo.
"I naravno, pomak u dijalogu sa Prištinom u okviru Briselskog dijaloga. Dobra vest je što je premijer Aleksandar Vučić rekao, u ponedeljak u Briselu, da planira da se sretne sa premijerom Mustafom i sa predsednikom Tačijem, i da nastavi sa dijalogom. To nam uliva optimizam," rekla je Repčekova.
Ambasdorka Slovačke, jedne od pet članica EU koje nisu priznale Kosovo, precizira da niko od Srbije ne traži da prizna nezavisnost Kosova, ali ističe da je u interesu EU da Srbija i Kosovo normalizuju svoje odnose i da dogovore njihovo funkcionisanje posebno u oblastima koje utiču na svakodnevni život ljudi.
To je, primera radi, priznavanje diploma, upotreba registarskih tablica, funkcionisanje sudstva. Tačnije, sve ono za što već postoje dogovori, da se i primeni u praksi, dodala je Repčekova.
"Ponavljam još jednom: ne postoji nijedan dokumenat EU koji bi zahtevao od Srbije da prizna Kosovo. Ali, ulazak u EU zahteva od Srbije, da u okviru pravno obavezujućeg sporazuma postigne opšte uređenje odnosa sa Kosovom," navela je ambasadorka Slovačke.
Kada je reč o zahtevu usklađivanja spoljne politike Srbije sa spoljnom politkom Brisela što je još jedan izazov za Srbiju, imajući u vidu odnose sa Rusijom, Repčekova kaže da svaka država ima suvereno pravo da vodi svoju spoljnu politiku, ali da postoje kriterijumi i pravila sa kojima će Srbija morati da se uskladi ako želi da bude članica EU.
"U potpunosti poštujemo izbor zvaničnika Srbije i vlade, da se strateški orijentišu na EU, ali i da istovremeno održavaju dobre odnose sa Kinom, Rusijom, arapskim zemljama. Sa druge strane, ako Srbija želi da uđe u EU, postoje određeni kriterijumi i pravila sa kojima će morati da se uskladi u okviru spoljne i bezbednosne politike EU," rekla je Repčekova.
To znači, precizirala je ambasadorka, da ako EU kaže da se sutra uvode sankcije nekoj zemlji - bilo Rusiji bilo nekoj drugoj državi prema kojoj će biti sankcije uvedene sa strane EU - jer su to tako dogovorili lideri pojedinih država EU, onda svaka država članica Unije to mora da poštuje i prihvati "bez izuzetka".
"Bilo bi nam drago kada bi se u procesu pristupanja Srbije u EU postepeno usaglašavali stavovi u spoljnoj i bezbednosnoj politici sa onima koje ima EU. To ne znači da Srbija već sutra mora da uvede sankcije Rusiji, ali mora da bude spremna da to učini u momentu kada stupi u EU," napomenula je Repčekova.
Na pitanje šta Slovačka kao predsavajuća Unijom može da preduzme da izbegne situacije poput poput blokade Hrvatske prilikom otvaranja poglavlja 23 i 24, ona kaže da je najvažnije da su poglavlja otvorena a da je zadatak Slovačke da približi mišljenja svih 28 država članica..
EU nije jedan homogen entitet, već živi organizam koji čini 28 država članica, a svaka od tih država ima pravo da postavlja pitanja, odnosno da traži ispunjenje određenih kriterijuma koje smatra važnim, navela je ona.
Isto važi za poglavlje 31 koje se tiče spoljne i bezbednosne politike, i za poglavlja 23 i 24 , gde su i druge države, a ne samo Hrvatska, otvarale određena pitanja a i Ruminija i Bugarska smatraju da je važno rešenje pitanja pripadnika nacionalnih manjina koji žive na teritoriji Srbije," podsetila je Repcekova.
"Slovačka se obavezala da bude pošteni posrednik, i maksimalno ćemo se truditi da približimo mišljenja svih 28 država EU. I to ne samo po pitanju Srbije," objasnila je ambasdorka napominjući i da je stav njene zemlje da problemi između dve države u prvom redu treba da se reše bilateralno, a tek onda na međunarodnoj osnovi.
"To što je Hrvatska dala pristanak za otvaranje poglavlja 23 i 24 pokazuje da određena pitanja, koja predstavljaju problem u odnosima dve komšijske države, mogu da se reše. Konačno i sporazum između Kolinde Grabar Kitarović i Aleksandra Vučića to jasno potvrđuje," dodala je ona.
Osvrćući se na situaciju i ulogu Srbije u regionu, koja pokazuje želju i ulaže napore za prevazilaženje podela, ali se stiče utisak da sa druge strane nema reciprociteta, Repčekova je ocenila da nije sve crno kao što piše u novinama.
"Značaj Berlinskog procesa je u tome što on odgovara na neke krucijalne potrebe država u ovom regionu kroz razvojne projekte, povezivanje država, vladavinu prava, jačanja demokratije i prevazilaženja bilateralnih sporova" podsetila je ambasadorka.
Repčekova je podsetila da sue u Parizu pre neki dan lideri šest zemalja zapadnog Balkana potpisali sporazum kojim je, na inicijativu Srbije, ustanovljena regionalna Kancelarija za mlade, kojoj će sedište biti u Tirani u Albaniji.
"Samo zamislite da je neko ovu ideju forsirao pre pet ili šest godina? Regionalno sedište Kancelarije za mlade Balkana u Tirani! A, ipak, to se desilo," naglasila je slovačka ambasadorka.
