Izvor: B92, 25.Jan.2011, 09:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ren: Dogovor za stabilnost evrozone
Berlin -- Evropske vlade moraju hitno da odluče o zajedničkim merama za zaštitu stabilnosti evrozone, kaže komesar za ekonomska i monetarna pitanja EU Oli Ren.
"Moramo se usaglasiti oko zajedničkih mera u najkraćem mogućem roku - što pre, to bolje. Smirivanje na tržištima u poslednjih nekoliko nedelja dalo nam je malo 'predaha', ali nema razloga da se zaustavljamo sada, već je neophodno da se odlučno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << deluje", ukazao je Ren.
On se zauzeo za povećanje postojećeg Fonda stabilnosti evrozone u vrednosti od 750 milijardi evra.
Sredstva iz Fonda stabilnosti do sada je iskoristila samo Irska, u vrednosti oko 90 milijardi evra, dok se kao sledeći kandidati za dobijanje kredita iz tog Fonda sve više pominju dve "periferne" članice evrozone - Portugalija i Španija. Grčka je u proleće minule godine dobila spasonosni zajam EU i MMF, u vrednosti oko 110 milijardi evra, ali ta sredstva nisu obuhvaćena sumom koja je utvrdjena u zajedničkom Fondu stabilnosti, podseća Rojters.
Šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele je izjavio da se Berlin protivi uvećanju Fonda stabilnosti, jer bi to bilo "beskorisno".
Vestervele, čija zemlja ima najveći udeo u Fondu stabilnosti, smatra da se, kad je reč o regulisanju ogromnih dugova pojedinih članica evrozone, treba pridržavati principa "nacionalne odgovornosti".
Ren je, međutim, rekao da kapaciteti Fonda za spasavanje evrozone moraju biti povećani, a njegova funkcija diverzifikovana da bi se otklonila bilo kakva sumnja da je EU u mogućnosti da deluje protiv spekulacija na tržištu.
Ren ukazuje da je važno sprečiti dužničku krizu, koja bi mogla da podrije ekonomski oporavak regiona i onemogući pozitivan razvoj na tržištu rada.
"Neophodno je da evropske vlade usvoje mere kojima bi se onemogućilo da finansijska tržišta ugroze ekonomski oporavak", rekao je on.
Neimenovani izvori u vladama evrozone tvrde da vlade članica EU sada užurbano razmatraju planove na osnovu kojih bi se omogućilo proširivanje predostrožnih kreditnih linija za rizične zemlje "evrolenda".
Kreditna linija u nekim slučajevima ne bi morala da bude ni upotrebljena, već bi poslužila samo da "zaplaši" spekulante, tvrde eksperti.
