Izvor: SEEbiz.eu, 20.Maj.2016, 10:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rekordan izvoz Srbije u EU
BEOGRAD - Podaci o trgovinskoj razmeni Srbije sa EU za 2015. pokazuju da je pokrivenost uvoza izvozom dostigla istorijski maksimum od 77 odsto i da nastavlja da raste.
"Srbija i dalje iz EU više uvozi nego što u nju izvozi, ali je za razliku od prve decenije XXI veka, kada je pokrivenost uvoza izvozom iznosila između 45 i 55 odsto, situacija sada i kvantitativno i kvalitativno drugačija", kaže Nebojša Lazarević, direktor Centra za evropske politike i član Užeg pregovaračkog >> Pročitaj celu vest na sajtu SEEbiz.eu << tima za pristupanje Srbije EU.
On kaže da su ranijih godina najzastupljeniji izvozni proizvod Srbije bile sirovine i poljoprivredni proizvodi u najnižem stepenu obrade (metali, pšenica, kukuruz), dok poslednjih godina počinju da dominiraju automobili, auto-delovi i električni aparati.
S druge strane, neophodno je jačati konkurentnost srpske privrede koja i dalje nije dovoljno jaka da izdrži pritisak tržišnih sila koje vladaju u Evropskoj uniji, dodao je Lazarević.
To, kako je naglasio, jedino može da se promeni ako se proces evropskih integracija shvati kao prilika za dubinske promene u društvu koje uključuju i potpunu transformaciju privrede, ali i drugačiju ulogu države.
Lazarević je podsetio da je Hrvatska imala izvesne probleme ulaskom u Evropsku uniju zbog napuštanja CEFTA sporazuma, dok bi, kako je ocenio, nekim našim preduzećima eventualnu teškoću mogao da predstavlja prestanak važenja Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom.
"Iz tog razloga je od izuzetnog značaja da se već sada, na vreme, a ne u trenutku pristupanja, počne sa pripremama kako bi se maksimizovale velike potencijalne koristi od članstva u EU, a ublažile negativne posledice", objašnjava Lazarević.
Prema njegovim rečima, članstvo u Evropskoj uniji Srbiji će doneti lakši pristup evropskom tržištu, kao i znatno uvećanje evropske pomoći Srbiji - sa 200 miliona na preko 1,5 milijardi evra godišnje. Međutim, da bi Srbija uopšte mogla da apsorbuje ovu pomoć a privreda da maksimalno iskoristi šansu koju dobija ulaskom na tržište EU, neophodno je da, paralelno sa procesom pregovora o članstvu, država konačno razvije sveobuhvatnu strategiju razvoja koja će definisati i njenu ulogu u privredi u narednih 10 godina.
Ovakva strategija mora biti doneta kroz transparentan i participativan proces, u kojem će pun doprinos dati, pored državnih organa, i asocijacje privrednika, civilni sektor i think tenkovi, sindikati i univerziteti, zaključuje Nebojša Lazarević.
.jpg)
