Izvor: BKTV News, 13.Jul.2017, 18:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Regionalno ekonomsko područje Zapadnog Balkana – predvorje EU? (kolumna)
Lideri šest zemalja Zapadnog Balkana, koje su kandidati za članstvo u EU, podržali su na samitu u Trstu, koji je održan u okviru „Berlinske inicijative“, višegodišnji Akcioni plan za stvaranje regionalnog ekonomskog prostora na Zapadnom Balkanu, koji bi omogućio neometan protok robe, usluga, kapitala i kvalifikovane radne snage, i koji bi region učinio atraktivnijim za strane investicije i suštinski, ubrzao približavanje ovih zemalja Evropskoj Uniji.
Ovaj plan obuhvata >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << i mere za unapređenje privatnog sektora na tržištu koje obuhvata oko 20 miliona ljudi, mere za unapređenje trgovinske integracije zemalja regiona, za unapređenje digitalizacije u čitavom regionu itd.
Ovom samitu u Trstu prisustvovali su ključni lideri EU – nemačka kancelarka Angela Merkel (koja je i pokrenula „Berlinsku inicijativu“), francuski predsednik Emanuel Makron, italijanski premijer Paolo Djentiloni, kao i evropski komesari za proširenje i spoljnu politiku Johanes Han i Federika Mogerini. „Politički nivo“ prisutnih političara je pokazao koliko je Evropskoj Uniji stalo do zemalja Zapadnog Balkana.
Zašto je carinska unija neprihvatljiva za Zapadni Balkan?
Na samitu u Trstu, koji je četvti po redu u okviru „Berlinskog procesa“ koji je započet 2014. godine, učestvovali su po prvi put i predstavnici vodećih međunarodnih finansijskih institucija – Svetske banke, EBRD-a i Evropske investicione banke, kao svojevrsna garancija da će dogovoreni regionalni projekti biti i realizovani.
U suštini, prvu ovakvu ideju nedavno je lansirao predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji se založio za formiranje Carinske unije medju zemljama regiona, kandidatima za članstvo u EU. Tu ideju je podržala Evropska komisija, iako su pojedine balkanske zemlje imale primedbe na jedan ovakav predlog (da se pravi neka ekonomska ,,Jugoslavija“, da Srbija ima dominaciju i sl.). Sa druge strane, na ovakve predloge su stizale i kritike da su oni u stvari ,,utešna nagrada“ za zemlje Zapadnog Balkana zbog njihovog sporog napredovanja u evrointegracijama ali i (ne)izvesne perspektive članstva, s obzirom na evidentnu krizu Evropske Unije.
Na samitu u Trstu najviši predstavnici Evropske Unije su još jednom ponovili da ovaj projekat nije ,,zamena,, za punopravno članstvo šest zemalja Zapadnog Balkana u EU, ali sigurno predstavlja projekat koji treba da pomogne zemljama regiona da ostvare dinamičniji privredni rast i da se spreme za pristupanje jedinstvenom tržištu EU, kada za to ,,dođe vreme“. Sigurno je da stvaranje jedinstvenog ekonomskog prostora treba da doprinese smirivanju sve većih političkih tenzija u regionu – kriza u Makedoniji, širenje ideje „Velike Albanije“, latentna kriza u BiH, političke napetosti u Crnoj Gori, teški pregovori Beograda i Prištine itd. Analitičari takođe smatraju da ovaj projekat u sebi sadrži i jasnu nameru Evropske Unije da u regionu Zapadnog Balkana suzbije rastući uticaj Rusije, ali i Turske kao regionalne sile. Ipak, zemlje regiona posebno naglašavaju da jasna perspektiva evrointegracija smanjuje tenzije i da je neophodna za mir i stabilnost na prostoru Zapadnog Balkana.
Prvi korak u formiranju ovog jedinstvenog ekonomskog prostora regiona je potpisivanje Ugovora o transportnoj zajednici Zapadnog Balkana, ali i jasna namera EU da sa dodatnih 250 miliona evra podrži infrastrukturne projekte u regionu. Među tim projektima ističu se i moderniizacija pruge Niš – Dimitrovgrad, auto-put Niš-Merdare-Priština u dužini od 77 kilometara, dok je inicijativa za izgradnju autoputa Beograd – Sarajevo pomalo pala u drugi plan, verovatno i zbog činjenice da još uvek nema dogovora o tome kojom trasom kroz BiH bi taj autoput išao – samo kroz Republiku Srpsku, ili i delom kroz Federaciju BiH.
Ekonomska saradnja među zemljama regiona je neophodna da bi šest zemalja kandidata za članstvo mogli da ostvaruju dinamične stope privrednog rasta. Jer, zemlje regiona su sada otprilike na 30 odsto prosečnog BDP-a zemalja punopravnih članica EU, i zato je potrebno ubrzati privredni rast, da bi zemlje Zapadnog Balkana za nekoliko godina mogle u ekonomskom smislu da budu spremne za punopravno članstvo. Regionalna saradnja je veoma bitan element i za privlačenje velikih investitora, koji bi radije radili na regionalnom tržištu sa 20-tak miliona konzumenata, nego na pojedinačnim tržištima sa znatno manjim ekonomskim potencijalom. A upravo je Srbija proteklih godina, i pored ozbiljnih političkih ograničenja, insistirala na jačanju regionalne ekonomske saradnje, svesna da samo ubrzani privredni razvoj može naš ,,zapaljivi,, region primiriti i povesti ga putem ekonomskom razvoja i evrointegracija.
Samit u Trstu je takođe otvorio prostor da se narednih godina, dok EU bude razmišljala kako da se reformiše, zemlje regiona iskoriste značajnija sredstva iz evropskih fondova i realizuju što više regionalnih infrastrukturnih projekata, koji mogu doneti prosperitet čitavom Zapadnom Balkanu, i promeniti fokus medjunarodne javnosti – sa politički nestabilnog dela Evrope ka regionu koji ostvaruje dinamičan rast i koji predstavlja poželjnu investicionu destinaciju. A tada će valjda i članstvo u EU postati realnost.
.jpg)
