Izvor: Southeast European Times, 10.Sep.2013, 18:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Reforme ključne za pristup Bugarske pomoći EU

Bugarska mora da ispuni uslove EU za dobijanje preko 7 milijardi evra u narednih sedam godina, rekli su zvaničnici u Sofiji.

10/09/2013

Svetla Dimitrova za Southeast European Times iz Sofije -- 10.9.2013.

Bugarska mora da pokrene reforme koje će biti u skladu sa ciljevima iz strategije EU „Evropa 2020“, jer će sredstva iz fondova EU odlaziti „samo reformisanim sektorima, gde >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << će imati najbolji mogući efekat“, rekli su eksperti i zvaničnici.

Bugarska vlada je usvojila nacrt sporazuma o partnerstvu sa EU za programski period 2014-2020, u kojem su iznete prioritetne oblasti i operativni programi za koje zemlja želi da upotrebi oko 6,3 milijarde evra od ukupne pomoći u iznosu od preko 7,1 milijarde evra, koliko je odvojeno za Bugarsku u narednih sedam godina.

Ostatak finansijskih sredstava ostaće efektivno blokiran bar do 2016. ili je izvan operativnih programa koji se finansiraju iz strukturnih i konhezionih fondova EU. To uključuje novac iz novog programa EU Povezivanje Evrope, rezervu koju zemlja mora da ima, a iznosi 5 odsto od ukupne sume, i oko 150 miliona evra izdvojenih za prekograničnu saradnju.

Potpredsednica vlade i ministarka pravosuđa Zinaida Zlatanova pripisuje ovaj pad finansiranja nekih efektivnih operativnih programa do sada nezabeleženom ukupnom smanjenju budžeta EU za period 2014-2020.

„Novac za Bugarsku za naredni programski period mora da se nameni različitim operativnim programima na osnovu onoga što imamo na raspolaganju u skladu sa nacionalnim prioritetima i propisima EU“, rekla je ona na konferenciji za novinare u Sofiji 21. avgusta.

Skoro 3,65 milijardi evra izdvojeno je za operativne programe „Transport i transportna infrastruktura“, „Regioni u razvoju“ i „Životna sredina“ za narednih sedam godina, u odnosu na preko 4,4 milijarde evra koliko je bilo izdvojeno za programe na istim poljima za programski period 2007-2013. Finansiranje na polju razvoja ljudskih resursa takođe se smanjuje, dok će se sredstva za operativne programe „Inovacije i konkurentnost“, „Nauka i obrazovanje“ i „Dobra uprava“ povećati na ukupno 1,9 milijardi evra.

Resursi za operativne programe su „indikativni i pružaju okvir“, rekli su za SETimeszvaničnici iz kabineta Zlatanove, ukazujući da će „kod njih na kraju doći samo do manjih izmena ili ih uopšte neće biti“, nakon komentara EK koje Bugarska očekuje da će dobiti u narednih osam nedelja.

Vlada je rešila da ima program koji je fokusiran na nauku i obrazovanje. Ministarka obrazovanja Anelija Klisarova navela je četiri konkretna prioriteta koja će uključivati naučna istraživanja i nove tehnologije, vezu obrazovanje-poslovanje-tržište rada, ulogu obrazovanja u socijalnoj inkluziji i celoživotno učenje.

S obzirom da je „obrazovanje ključ uspeha i ličnog razvoja … nesumnjivo postoji potreba za većim investicijama“, kaže Janka Takeva, predsednica sindikata nastavnika, u izjavi za SETimes. Nastojanja treba fokusirati na povećanje „kvalifikovanosti nastavnika i unapređivanje [školskih] materijala i tehničke i didaktičke baze, odnosno tehničkih sredstava“, rekla je ona.

„Finansijska sredstva za bilo koji od tih sektora zavise od konkretnih uslova -- da li izmena određenog zakona, usvajanja novog zakona ili strategije“, rekao je Tomislav Dončev, bivši bugarski ministar zadužen za upravljanje sredstvima iz fondova EU, koji je učestvovao u pregovorima o novom paketu, u izjavi za SETimes.

Dončev je istakao da će EK pratiti situaciju kako bi se osiguralo sprovođenje strategije i poštovanje odgovarajućeg zakona. „Ispunjavanje ex ante uslova, a posebno reformskih uslova, predstavljaće glavni izazov“, rekao je on.

Ako na kraju 2016. godine EK ne vidi napredak na polju implementacije neophodnih reformi, imaće pravo da blokira finansiranje sektora u kojem se reforme ne sprovode.

Ali, ako Bugarska ispuni svoje obaveze i ako se 2018. godine oceni da dobro koristi sredstva EU, rezerva će biti odblokriana i zemlja će imati „pravo i obavezu“ da koristi ta sredstva i nameni ih onim područjima na kojima će proizvesti najjači efekat, dodao je Dončev.

Zato ti resursi treba da se tretiraju i kao deo finansiranja operativnih programa, dodaje on.

Koji bi trebalo da budu ključni sektori Bugarske za finansiranje iz fondova EU? Recite nam šta mislite u komentarima ispod.

Nastavak na Southeast European Times...