Izvor: Politika, 13.Apr.2013, 15:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reforma zakona ne pušta novinare iz zatvora
Novi antiteroristički zakon u Turskoj sužava definiciju terorističke propagande, ali i dalje ne otklanja opasnost po slobodu govora
Reformišući kontroverzni antiteroristički zakon koji joj je pribavio epitet „najvećeg zatvora za novinare na svetu”, Turska je načelno odgovorila zahtevima Evropske unije, ali su prema mišljenju kritičara usvojene samo kozmetičke izmene. Istina je, međutim, da se Turska na neslavni pijedestal rekordera po broju utamničenih novinara >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << popela upravo zahvaljujući zamagljenim odredbama zakona, koji je davao pokriće za hapšenja zbog javno iznesenog mišljenja ili učešća u protestima.
Sužavajući definiciju terorističke propagande u skladu sa zahtevima EU, po novom reformisanom zakonu, samo direktan poziv na nasilje predstavlja zločin.
Definicija krivičnog dela kao „jasne i neposredne opasnosti za javni red” ograničava krivično gonjenje samo na one koji otvoreno zagovaraju nasilje.
Međutim, baš odredba o opasnosti po „javni red” predstavlja trn u oku kritičarima koji u njoj vide nepromenjenu pretnju po slobodu izražavanja, jer je sudije i tužioci mogu iskoristiti u različitim kontekstima.
„Pokušavaju se zalepiti ostaci u suštini polomljenog sistema, ali reforma ne menja staro ograničenje slobode izražavanja”, ocenjuje za „Vašington post” ekspert za turska pitanja Hauard Ajzenštat. „Vlada u Ankari je mogla da bude odlučnija i da usvojiti suštinske i dalekosežne reforme pravosuđa koje bi zaista zaštitile slobodu govora u toj zemlji. Međutim, odlučili su da to ne urade.”
Kabinet Redžepa Tajipa Erdogana, koji ima većinu u parlamentu, glatko je usvojio predložene amandmane, i kao prvi efekat ovog poteza očekuje smanjenje broja procesa koje se protiv Turke vode na Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Do reforme zakona dolazi istovremeno kada se čini da se pregovori sa kurdskim ekstremistima konačno pomeraju sa mrtve tačke, i kada ih njihov zatvoreni vođa Abdulah Odžalan poziva na primirje. Ali, turski ministar pravde odbacuje svaku ideju da reforme dovode do oslobađanja zatvorenika povezanih sa pobunjenicima. Turska je na osnovu donedavnog zakona sudski gonila na desetine hiljada političara, aktivista i novinara, a većina ih je na neki način bila povezana sa borbom za kurdsko pitanje.
Ni mediji nisu izuzetak, pa su Kurdi bili većina među 49 novinara, koliko se prošle godine našlo iza rešetaka, i što je Turskoj donelo titulu svetskog rekordera u hapšenju medijskih radnika.
„Oni su optuženi da krše nejasan antiteroristički zakon, koji omogućava vlastima da u istu ravan stavljaju novinare koji slobodno izražavaju mišljenje i pojedince koji pomažu terorizama”, saopštio je Međunarodni komitet za zaštitu novinara.
U „nacionalnoj zarazi”, kako su turski novinari nazvali ovakav trend, ceh je platio i glavni urednik jedinog dnevnog lista na kurdskom jeziku „Tajip temel“. Njemu, pod optužbom za članstvo u zabranjenoj kurdskoj organizaciji, preti kazna od oko 20 godina iza rešetaka. Kao dokazni materijal na sudu su izneti tekstovi koje je objavio i transkripti do kojih se došlo prisluškivanjem njegovih telefonskih razgovora sa kolegama i izvorima informacija.
Premda je Turska prošle godine bila nesporni lider po utamničenim novinarima, medijske organizacije su upozorile da joj za vrat dišu Kina sa 30 zatvorenih novinara, Eritreja sa 28, Iran sa 26 i Sirija s 21.
D. Vukotić
objavljeno: 13.04.2013.
.jpg)
