Izvor: RTS, 16.Nov.2011, 08:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Recesija kuca na evropska vrata
Od jula do septembra, ekonomija evrozone ojačala je samo 0,2 odsto. Analitičari upozoravaju da je to poslednji rast u ovoj godini i da evrozona polako tone u recesiju. Put ka oporavku mogao bi da bude duži nego što se očekivalo.
Rezultatima u trećem kvartalu mogu da budu zadovoljni samo Nemci i Francuzi. Nemačka ekonomija zabeležila je rast od 0,5 odsto, a Francuska 0,4 odsto.
Evropska unija planira da omogući ulagačima da tuže agencije za određivanje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kreditnog rejtinga i traže naknadu ukoliko one "namerno ili iz grubog nemara" prekrše propise EU.
Regulatorni organi širom sveta rade na tome da ograniče moć koju imaju tri velike agencije za kreditni rejting - "Standard end Purs", "Fič" i "Mudis" - koje zajedno drže udeo na globalnom rejting tržištu od čak 95 odsto.
Predlog Evropske komisije predstavlja tek jedan u nizu novih pravila za poslovanje agencija za kreditni rejting, koje su se našle pod udarom kritike zbog snižavanja kreditnog rejtinga niza zemalja.
Prognoze Evrostata, statističke agencije Evropske unije, pokazuju da slabljenje globalne tražnje i neizvesnost zbog dužničke krize mogu da ugroze i najjače.
Ekonomista Torge Midendorf kaže da je blaga recesija u evrozoni očekivana.
"Ne vidim drugo rešenje nego da Evropska centralna banka kupuje obveznice", dodao je Midendorf.
Prva koja bi mogla da potone u recesiju jeste Italija. Mandatar Mario Monti pod pritiskom je da uveri velike igrače na tržištu da će Italija uspeti da izbegne bankrotstvo.
Kako bi formirao vladu razgovarao je sa liderima najvećih stranaka. Dobio je podršku čak i stranke bivšeg premijera Silvija Berluskonija.
Anđelino Alfano iz partije Narod slobode istakao je da ta stranka sledi Berluskonijeva uputstva.
"Radimo za dobro Italije i cele nacije. Verujemo da će Monti uspeti", kaće Alfano.
Dugom opterećena, Grčka kreće ka petoj godini recesije. U Atini je u toku parlamentrana debata, poslanici novu koalicionu vladu savetuju i kritikuju.
Novi premijer Lukas Papademos poručuje da mu je potrebna pomoć cele nacije da reši krizu.
Radnici javnog sektora su u štrajku. Nezadovoljni su što će nova vlada ugasiti 30.000 radnih mesta u javnom sektoru, privatizovati državna preduzeća, i smanjiti plate.
