Izvor: BKTV News, 23.Jan.2014, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razvoj Srbije: Saradnja sa Rusijom i EU
Prvom međuvladinom konferencijom u Birselu otpočeli su pregovori Srbije o pridruživanju Evropskoj uniji. Prema oceni premijera Srbije Ivice Dačića ovo je u istorijskom smislu najvažniji događaj za Srbiju posle Drugog svetskog rata. Nešto manje euforičan bio je vicepremijer Aleksandar Vučić koji je izjavio da je Srbija spremna za teške izazove koji su pred nama. Očigledno je da je Srbija željna bržeg >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << razvoja. Sankcije, ratovi u regionu, porast kriminala, korupcija, ostavili su posledice na životni standard građana Srbije. Iako se nalazi na jugu Evrope, Srbija kulturološki teži da bude Istok Zapada i Zapad Istoka. Upravo taj koncept zastupa predsednik Srbije Tomislav Nikolić, ali i Vlada Srbije. Najbolji dokaz tog opredeljenja jesu „skrininzi“ kroz koje Srbija prolazi na svom putu ka EU, ali i odlična saradnja sa Ruskom Federacijom.
Sastanci na najvišem političkom nivou u Briselu, Beogradu, Moskvi i Sočiju pokazuju da je Srbija otvorena zemlja za sve dobronamerne države koje žele da učestvuju u njenom odlučnom sveukupnom razvoju. Za Srbiju nije samo istorijski dan početak pristupnih pregovora za ulazak u EU. Istorijski dan jeste i potpisivanje Deklaracije o strateškom partnerstvu između Republike Srbije i Ruske Federacije. Prilikom potpisivanja Deklaracije predsednik Tomislav Nikolić je rekao: „Danas je veliki dan za Srbiju. Srbija je formalizovala svoje vekovno bratstvo sa Ruskom Federacijom“. A to „vekovno bratstvo“ vrlo brzo se dokazalo snažnom podrškom Ruske Federacije u realizaciji investicionih i infrastrukturnih projekata koji nisu viđeni ranije.
Kako kaže ambasador Ruske Federacije Aleksandar Čepurin za list „Geopolitika“: „To su ‘Južni tok’ -1,9 milijardi evra, to su ulaganja ‘Gasprom nafte’ i ‘NIS’ – 1,5 milijardi evra, kao i rekonstrukcija železničkih pruga Srbije – 600 miliona evra. Tu su i projekti elektroenergetske kompanije ‘Silovije mašini’, i niza visokotehnoloških kompanija. Ruski gigant ‘Lukoil’ razmatra mogućnost ostvarivanja ulaganja do 500 miliona evra. Sve to daje ukupnu brojku oko pet milijardi evra. Osim toga, ruske kompanije su spremne da učestvuju u najavljenim procesima buduće privatizacije u Srbiji. Sa svoje strane, Rusija se nada da će i srpske firme aktivno učestvovati u privatizaciji u Rusiji, u ulaganjima u rusku privredu“.
Ne treba zaboraviti da je još uvek na snazi Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom koji Srbiji obezbeđuje da 95 odsto robe izvozi bez carina. Ovaj Sporazum sada omogućuje srpskim privrednicima privilegovan statust na čitavom tržištu tzv. „Carinskog saveza“, koji, pored Rusije, čine Kazahstan i Belorusija. Potpisan je još jedan važan dokument o vojnoj saradnji na nivou ministara odbrane Srbije i Ruske Federacije. Međutim, ruska strana je još uvek uzdržana kada je u pitanju složenija odbrambena saradnja, poput postavljanja savremenog PVO sistema S-400 u Srbiji. Iako Srbija ima svoje nezavisne posmatrače i u NATO i u ODKB, mogući razlog je možda i nepoverenje zvanične Moskve da se Srbija pored EU integracija sve više približava zapadnoj vojnoj alijansi. A Rusija je, kako kaže ambasador Čepurin, protiv proširenja NATO uopše, bilo gde. Jer, ničemu osim pogoršanja situacije u svetu to neće doprineti.
Predrag Prokopljević
Tweet
