Izvor: S media, 16.Jun.2010, 13:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ratifikacija S S P-a za nekoliko godina?
Ministri spoljnih poslova Evropske unije odlučili da parlamentima svojih zemalja predlože ratifikaciju Sporazuma EU sa Srbijom o stabilizaciji i pridruživanju. Ovaj proces nije brz i u pojedinim zemljama trajao je i nekoliko godina. Profesorka Fakulteta političkih nauka Tanja Miščević kaže za S media portal da se ne može sa preciznošću reći kada >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << bi proces mogao da bude završen, ali dodaje da su pozitvne naznake mnogih zemalja da će se sporazum ratifikovati po hitnom postupku.
-Kada će početi proces ratifikacije S S P-a zavisi od samih država članica EU. Kako smo čuli, postoji velika zainteresovanost da taj proces bude što brži i što efikasniji, ali kada će se on završiti to ne možemo reći. Ipak, možemo dati neke procene prema iskustvima država iz okruženja, i država koje su kroz ovaj proces ranije prolazile. Imate one koje možemo nazvati šampionima u ratifikaciji, kad je ceo proces završen za godinu dana, i one gde je taj proces bio mnogo duži, čak do tri godine, kaže Mišćević.
Ona dodaje da dužina trajanja procesa zavisi i od politike uslovljavanja i razumevanja procesa evropskih integracija u svakoj od država članica, i od unutrašnjeg stanja u svakoj od država članica.
-Mnoge od njih imaju i političke i ekonomske probleme i krize. I kod njih je ratifikacija možda manje važna. Pozitivno je to što je veliki broj država rekao da će ubrzati proces ratifikacije, precizirala je Miščević.
Sledeći važan korak za Srbiju je razmatranje kandidature za članstvo u EU. Pojedine države kao Italija i Španija najavile su da će u najbržem vremenskom roku ratifikovati S S P, ali sa druge strane Belgija i Holandija još uvek nemaju vladu što bi moglo da utiče na dalji proces evrointegracija.
Tanja Miščević je zbog toga oprezna u oceni kada bi razmatranje kandidature moglo da dodje na dnevni red Saveta ministara EU.
-Pošto sam videla zaključke sastanka ministara, znam da je to pitanje postalo deo zaključaka junskog sastanka. To znači da su ministri konstatovali da je Srbija podnela kandidaturu, ali nisu definisali kada će se vratiti obradi aplikacije. To zavisi od mnogo stvari. Prvo, tu je činjenica da neke od država članica, koje posebno insistiraju na politici „korak po korak“, imaju probleme u formiranju vlade. Mislim da bismo mogli da budemo optimističniji, i da bi trebalo da sačekamo oktobar i godišnji izveštaj Evropske Komisije. Oni će tada da kažu kako država napreduje u procesu integracija.. To bi mogao da bude „momentum“ da države članice razmatraju i aplikaciji.
Dugo se pominjao podatak da bi zemlje zapadnog Balkana mogle da postanu članice EU 2014. Ta godina se više ne pominje.
Prema rečima Tanje Miščević EU je pogođena ekonomskom krizom i postoji strah od daljeg širenja Unije.
-U ovom trenutku se ne razmišlja šta će sutra biti sa EU, a time ni o daljem procesu proširenja. Na našu žalost, to nije tema kojom se bavi Unija. Zato mi treba da nametnemo tu temu, a nametnuli bismo je tako što bismo učinili sve što je moguće da nastavimo ispunjavanje evropskih standarda. Sa druge strane, veliki broj ljudi u Srbiji i EU je govorio da je 2014 nerealna za ceo zapadni Balkan. Zemlje regiona se suočavaju sa brojnim problemima i to usporava i proces integracija, kaže Miščević.
Sledeća zemlja za koju se očekuje da pristupi EU je Hrvatska. Srbija nije definisala granicu sa njom, a pokazalo se da bi takav problem mogao dodatno da uspori put ka EU.
-Upravo iz tih iskustava EU uči na sopstvenim greškama. Problem Slovenije i Hrvatske je uticao na to da je Evropska Komisija tražila od zemalja zapadnog Balkana da reše probleme oko granica. Tako je pomenuto pitanje razgraničenja Srbije i Hrvatske, kao i razgraničenje sa Bosnom i Hercegovonom i Crnom Gorom. Srbija i Hrvatska su dogovorile početak razgovora o granici na Dunavu. Ukoliko razgovori ne urode plodom onda se ide na arbitražu. Takođe ne vidim da bi bilo problema i u razgraničenju sa Bosnom i Hercegovinom, ističe Miščević.
Ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju prioritet za Švedsku
Otpravnik poslova ambasade Švedske u Beogradu, Bjorn Linderfalk izjavio je za S media portal da je Švedska veoma zadovoljna odobravanjem ratifikacije S S P-a.
-Važno je da Srbija nastavlja da napreduje. Ipak, ostaje jedan uslov za nastavak evointegracija Srbije, a to je saradnja sa Haškim Tribunalom. Za sada nemamo tačan podatak kada bi Sporazum mogao da se nađe pred švedskim parlamentom. To je jedan od političkih prioriteta u Švedskoj i ne verujem da će trajati dve godine kao što je u nekim drugim zemljama trajala ratifikacija sličnih sporazuma, kaže Linderfalk.
Dušan Mlađenović
