Izvor: Vostok.rs, 09.Jul.2013, 21:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
«Rat» protiv migranata ili greške tolerantnosti
09.07.2013. -
Propast politike multikulturalizma naterala je Evropu da sve glasnije govori o neophodnosti da se stave prepreke na putu ilegalne migracije. 8. jula je član britanskog parlamenta, bivši ministar odbrane Liam Foks pozvao na stroži prilaz prema problemu, koji bi mogao da postane katalizaitor socijalnih i političkih potresa. Kao i promena arhitekture EU.
Sociološka anketiranja u Evropi svedoče >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << o stabilnom rastu zabrinutosti građana u vezi sa time, što je stranaca postalo suviše mnogo, oni ne govore jezik zemlje, u kojoj borave, te pokušavaju da žive prema svojim običajima u zatvorenim zajednicama. Podaci UN svedoče – broj međunarodnih migranata već znatno prevazilazi 200 miliona. Reč je pre svega o Evropi. Komentar eksperta Galine Ostapenko.
Stav konzervatora, koji su došli na vlast, prema migrantima se razlikuje od mišljenja laburista, on je mnogo stroži. Ograničavaju se kvote, smanjuju se socijalne isplate, naročito za porodice, gde niko ne radi. Povećava se vaspitni rad radi uključivanja migranata u demokratsko društvo i britanske interese. Međutim, sve je to veoma složeno učiniti.
Prma mišljenju Liama Foksa, mogućnost rešavanja - koga treba pustiti u zemlju, a ko se ne sme pustiti, mora da bude jedno od osnovnih prava svake države. Međutim, stratezi u Briselu više vole a da ništa ne vide i ne čuju, time paleći vatru nezadovoljstva među Evropljanima i otvarajući put teroristima.
Na nedavnom samitu EU je premijer Devid Kemeron izjavio da će Britania odbiti registraciju 500 hiljada ilegalnih migranata. Inicijativu njihove legalizacie je dao poslanik parlamenta ove zemlje Nadim Zahvavi na pozadini odluke SAD o amnestiji 12 miliona ilegalaca. Što više, Kemeron istupa za uvođenje za imigrante iz nepoželjnih zemalja porez na ulazak u Sjedinjenu Kraljevinu u iznosu 3000 funti.
Takva ekonomska poluga će verovatno ohladiti želju onih, koji se nadaju da će dobiti zaposljenje i krov na Britanskim ostrvima. Radi toga da bi ubedile sunarodnike u ozbiljnost svojih planova, u julu su britanske vlati deportovale radikalnog islamskog propovednika Abu Katadu u otadžbinu, Jordan, gde ga optužuju za terorizam. Taj čovek je više godina živeo u Engleskoj, te se smatrao desnom rukom Osame bin Ladena za evropske poslove.
Pitanje kontrole migracije je pre svega pitanje određivanja prioriteta, uveren je politikolog Mihail Sinicin.
- Kontrolisati etnokonfesionalnu ravnotežu stanovništva zemlje je moguće samo preko odgovarajućih procedura, povezanih s određivanjem prioriteta, kada govorimo o dolasku u neku zemlju. Treba da budemo svesni, ko joj je potreban, a čiji dolazak ona se trudi da izbegne.
Rast nacionalističkih i antiislamskih raspoloženja s jedne strane, i priliv migranata sa svim posledicama toga s druge su realna opasnost za mnoge zemlje EU. U Nemačkoj i Francuskoj sporovi o tome su sve ogorčeniji, jer je reč o milionima ljudi, koji žive odvojenim i često apsolutno netransparentnim životom. Zato se migraciona politika u EU menja, postajući žešća.
U Rusiji je na inicijativu predsednika Vladimira Putina takođe usvojen paket amandmana za zakonodavstvo, pozvan da kontroliše migracione tokove. Broj onih, koji dolaze da bi zaradili u Rusiji, poslednjih godina se povećao za jednu trećinu, što stvara ozbiljne teškoće u smislu rasta nezaposljenosti i kriminala, kao i u oblasti obezbeđivanja migrantima socijalnih usluga i komunalnu infrastrukturu. Prema rečima šefa FMS Konstantina Romodanovskog, u zemlju dolaze mladi, koji ne znaju jezik, nisu adaptirani, ni integrisani ljudi bez profesije. Oni se često neadekvatno ponašaju, izazivajući iritiranje mesnog stanovništva. Razrada mera u zavođenju reda u toj sferi će sigurno narednih godina stvarati glavobolju politicama zemalja razvijene ekonomije. Pre svega zbog toga, što tu treba delovati veoma oprezno i marljivo da ne bi se izazvali masovni neredi u sredini onih, ko nije mogao ili hteo da prihvati zakone i tradicije svoje nove otadžbine.
Iljja Harlamov,
Izvor: Glas Rusije, foto: © Flickr.com/patrick wilken/cc-by-nc
