Izvor: Vesti-online.com, 24.Jan.2014, 13:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Raspad Srbije!

Ulazak Srbije u pregovore o pristupanju Evropskoj uniji, koji nam se dogodio pre nekoliko dana, saglasni smo svi, predstavlja izuzetan istorijski trenutak, koji će se kako i priliči - večito pamtiti. Situacija kao kad se 1945. odlazilo u četnike. Pri tome, danas nemamo četnike, osim kod Radoša Bajića, ali imamo vrlo sličnu procenu za opredeljivanje kao iz tog doba, dok nam okupacije ne manjka.

dr Radivoje Petrović

Mnogo je para, papira i vremena potrošeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << da se narod ubedi šta Srbija dobija ulaskom u ovaj rizičan aranžman sa Briselom, ali džaba. Ako je već sve kako nam lažno slade Vučić i Dačić, zašto su dva ključna dokumenta za početak pregovora - Briselski sporazum i pregovaračka platforma - tajna, u koju ni ne pokušavaju da proniknu hrabri srpski novinari. Istovremeno, više niko ne sme ni da pomene Rezoluciju UN 1244 ili Ustav Srbije iz 2006. godine koji na svoj način definišu Kosmet kao sastavni deo Republike Srbije.

Očigledno je da se ovo poslednje može objasniti prostom činjenicom da je ulaznica za beskonačne pregovore sa Briselom plaćena Kosmetom! I to je valjda u redu kad se niko ne buni, ali srpskom prokletstvu tu nije kraj. Analitičke procene govore da je 21.januara 2014. godine otvoreno novo poglavlje u istoriji Srbije, poglavlje novog radikalnog i nasilnog raspada zemlje! Otimanje Kosmeta ne zadovoljava Evropu do kraja, a kapitulantski snishodljiv i nedostojanstven stav u komunikaciji sa svetom, koji smo kao država patentirali i usavršili u poslednjoj deceniji, obećava da od Srbije može još što-šta da se otkine.

Na čemu se temelje ovakva očekivanja? Svakome, iole obaveštenom, jasno je da će sledeće neuralgične tačke u ucenjivanju Srbije biti Vojvodina, potom Raška oblast, odavno ciljano nazivana Sandžakom, a ako se potrudimo u revnosti predaje, brižne komšije iz EU otimaće nam i deo istočne Srbije i ko zna šta sve još.

 

Samo površan osvrt na doba posle 5. oktobra, kada su nam razbucani armija i vojno-industrijski kompleks, demontirana privreda, domaće banke i sve što je radilo, zbog čega smo već dugo u stanju socijalno-ekonomskog kolapsa, poznatijeg u teoriji kao gladologija, nagoveštava da će osiromašeni i poniženi najviše da se bave sobom umesto nacionalnim dostojanstvom i očuvanjem države.

Takvo stanje je najbolji preduslov za promenu svesti kod Srba, istorijski zadatak i obaveza koju je na sebe primio Tadić, širokog srca preuzeo Vučić, a na čemu revnosno insistira Nemačka. Potezi u tom pravcu već se vide, a bogami i rezultati.

 

Ukratko, ide se na reviziju srpske istorije, sistematski se uništavaju nacionalni identitet i dostojanstvo, falsifikuje se sadašnjost i neprimereno projektuje budućnost, pa se Srbi lagano ali sigurno pretvaraju u bezličnu masu jeftine radne snage koja, neobjašnjivo, ćuti i trpi čak i takve provokacije kakav je recimo novi predlog Zakona o radu, najavu o budućim penzijama od po samo 200 evra i tome slično.

Fokusirani na preživljavanje, Srbi su danas kao narod rasparčani na pojedince, opijeni zabludom da će ih briga za preživljavanje i porodicu spasti od visoke politike i nacionalnih istorijskih tema. Previđa se da svaki Srbin ima svoj Briselski sporazum i pretnju da lično kapitulira, jer ga sve više pretvaraju u najamnika u sopstvenoj zemlji, uz ubeđenja iz vlasti da je to za njegovo dobro i da on lično tu ne može ništa da menja.

Prepustiti se takvoj matici znači pristati dobrovoljno na okupaciju i najamnički odnos kakvog nema gotovo nigde u svetu. Odupreti se znači definitivno raščistiti sa onim što se među Srbima već dobro zapatilo: svako za sebe ne može ništa da promeni, da probamo zajedno!

Nastavak na Vesti-online.com...